Učitelj, Feb 01, 1928, page 37

Филозофска педагогика 435

"Навешћено још неколико дефиниција, које тумаче битност савремених погледа на географију.

„Ми схватамо географију, као науку, која тумачи законе узајамног "утицаја између земље и на њој пониклог органског живота и која „устаљује типичне форме, типичне „комплексе појава“, које се образују као резултат таквих узајамних утицаја, слично органској вези између земље и живота“ А. А. Борзов).

„Посебна географија изучава различне географске елементе у њиховој укупности, у њиховој узајамној вези, у њиховом узајамном утицају, покушавајући да протумачи зависност ових елемената једних од других“ (С. Григорјев).

„Нема племенитијег задатка за географско узучавање, до пронаћи нити, које сједињују у (одређеном) делу земље развиће човекове културе с при"родом земље, која јој служи за арену“ (проф. Филипсон).

„Географија има задатак да упозна појаве, које су на земљиној површини, у свима њиховим узајамним односима“ (Ф. Ратцел).

Слободни смо тако исто да наведемо врло кратке и јасне формуле Е. ·Банзе, иако је нужно рећи да се у целини и опште Банзе (као и проф. Краснов) никако не придржавају правца, који је одредио Хетнер.

Суштина географског изучавања налази се:

„У одговорима на три питања: гдер У каквој узрочној зависности» Из "тога следује“ (Е. Бонзе'.

„У томе, да бисмо засновали и поставили у узајамну везу укупност ·_локализованих у датом месту особина (Банзе по проф. Краснову).

Какви су пак ти елементи, од којих се слаже укупност појава у датом простору земље» То су географски елементи, наиме: површина (рељеф) датога простора земље, клима, наводњавање (воде датога простора — површине и грунтовне), биљни свет, животињски свет и, најзад, овамо мора ућии човек, као једна од увајамноутичућих сила.

(Наставиће се)

ФИЛОСОФСКА ПЕДАГОГИКА

Педагошка писма Милоша Миловановића

(Наставак)

Веровање и знање. — Нема сумње да је вера снажан покретач свега што је у људском и друштвеном животу, али баш за тај сам живост настаје велика погибија, кад се хоће вером да замени што није и не може бити предмет веровања