Učitelj

Књижевни преглед 535

чудио се. На стечају од 1923. г. опет Стручни Одбор (Ј. Продановић, Св. Максимовић и Ј. Јанковић) препоручили су за државно издање читанку за 1 р. од С. Обрадовића, а за П, Ш и ТУ р. старе читанке г. Протића и Стојановића, које је поднео сам г. Протић, и ако на свакој пише да су ранија издања израдили заједно. Стручни Одбор за списе латиницом (Т. Маретић, А. Тункл и Ј. Милојевић) препоручио је све читанке Д-р С. Чајковца.

О читанкама последњих година писао је г. М. М. Станојевић у Учишељу, г. Љ. М. Протић у Гедагошка Питања књ. Ши књ. У иу Нови Људи, а мишљење Стручних Одбора штампано је у Осн. Настава бр. 28—81. Из свега пак Стручни Одбори закључују: да циљ читанака још није јасно одређен! Међутим, циљ им је одређен законима, правилима, наст. програмом, условима стечаја и науком; и, место да Стручни Одбори провере списе колико су прописане услове задовољили, они су пред званичке услове и принципе поставили своје као меродавне. Гл. Просв. Савет то је при'хватио, и — добиле су се књиге, али — лоше.

Мишљења оба Стручна Одбора била су у многом супротна, а оба су ипак у Гл. Пр. Савету примљена као целисходна, тачна и на основу научне педагогије, н. пр. један Одбор осуђује читанке са поучним и научним чланцима, а други их препоручује као: „у чит. ТУ р. су озбиљнији и више историски компоновани чланци“. Но, у главном, нагињу мишљењу: да у читанке уђу састави од књижевне вредности; а С. Одбор у Београду каже: да ће науке у читавци онемилити деци читање, а „добра књижевност отвара деци широке хоризонте, уздиже њихов дух и снажи њихова виша осећања“, зато да читанке „ограниче свој циљ и да служе поглавито књижевности и језику, да привуку пажњу, омиле читање, заинтересују и развију укус за добре књижевне ствари“; чак вели да ствар од вел. књиж. вредности, не мора бити баш у свему све јасно. Децу треба мало подићи ка књижевности, а не да се књижевност у свему спушта ка деци“.

Требало би сад јасно знати: шта је књижевно, и које су то добро књижевне ствари Требало би знати да ли је читанка забавна књига или је упутник у вештини служити се књигом као најјачим средством у духовном људском саобраћају. То није разјашњено. Зар наука није књижевнаг