Učitelj

588 Учитељ

ве пије, не дира шећер, не лаже..., а да се: бере цвеће, рано устаје и леже, ћути, стиди, мирно иде и седи, хране птице,. да се људи воле, слажу, да трпе увреде, понижења и ропство док је „Божја воља“, и т. д. У својим написима о читанкама и дечјој лектири г. Продановић ово осуђује од пре 35 го. дина. Читанка није збирка састава из дечјих листова, који су силом прилика испуњени слабим стварима, нити је антологија народних и уметничких умотворина с реда, а које су пригодне у обичним разговорима и догађајима, но је читанка. по плану и систему, зналачки и уметнички од разних састава. уређена васпитна књига здраве и истините садржине у лепој књижевној форми. Све што потиче из мотива посебне, личне. · и уске користи, то није далеко од порока и није пример за образовање виших моралних осећања, а ако је мотив акције у добру што већег броја јединака, то је узорита врлина. Жртвовати живот за новац значи слабост моралну, а жртвовати га за породицу, државу, веру, науку значи моралну јачину. Читанчар треба добро да мотри на тенденцију састава и на његову васпитну и образовну вредност, треба да добро: промери позитивну и негативну страну, па да га унесе у читанку. У овим читанкама не види се равнотежа квалитета, а. види се да је због дидактике и моралисања страдала логика, па и морал је сумњив, н. пр. наивна жеља за лепим оделом кажњена је са губитком имаовине, — Девојка и смок, 1—13; похвала лепотом кажњена је губитком среће, — Девојка и сунце IV-22; популарисање чистоте одвело је у лаж и глупост, као да се није могло наћи ђубрета, Шљиве за ђубре, 118; да би се показала непрозирност у будућност цар је показан као тиранин и обесник, који ни зашта хапси децу узимајући. и иследну и судску власт, а 5 55 Казн. Закона то право даје само родитељима; или је цар показан као разбојник, који отима благо од путника и суседа! Цар и дете, Краљ Тројан, (1-14,84... По народној идеологији владалац је савршени заштитник и чувар реда-и правде на земљи а Бог у васиони; народ каже: „Тужићу га краљу“ и „Жалићу се до Бога“. — Бог, савршенство снаге, морала и добра, престављен је као ћудовит, пакостан и обесан човек, злотвор, шеф детектива ратник на једној страни, као Глишићев газда-Рака из приче „Рога“, који за сваку ситницу кажњава и глоби. Бог јеу