Učitelj
У
Књижевни преглед 767
Ми ову књигу топло препоручујемо свима друговима, који прате руску књигу, пошто ће у њој наћи масу потстицаја за дично философско и педагошко образовање.
|L B. Гессене, Исканја обшественнаго идеала. Изд. II, стр. 64, дин. 16.
И ако је ова књига више полемичког карактера ипак она има интереса и за све учитељство, без обзира на то, да ли ће се оно сложити с њеним излагањима и уверењима. Борба индивидуализма и колективизма (персонализма или трансперсонализма) и сада је проблем, који се покушава решити на разнолике начине. Сва социална философија и окреће се око та два „изма" и учитељ, који хоће философски да мисли у педагогици наћи ће доста згодних опаски у овој монографији, које ће му помоћи да на лакши начин нађе свој друштвени идеал у вечном лутању за њиме. -
С. Л. Франк: Религил и наука, стр. 24. Цена 16 дин.
Какав је однос између религије и науке Да ли су оне у хармонији међу собом Може ли научно образован и мислећи човек имати религиозну веруг. Та су три питања дивно обрађена у пом. расправи истакнутог руског философа С. Франка, да за- · служују дубоку пажњу свега нашег учитељства.
Ми живимо у времену разних криза, па и кризе вере. Философ С. Франк хоће да наси убеди и увериу нужност религиозне вере. Зато његова излагања тврде, да религија и наука
· не противурече и не могу противуречити једна другој из простог
узрока, што оне говоре о потпуно разним стварима, а противу“ речност је могућа само онде где два супротна тврђења постоје о једном истом предмету. Аутор тврди, да: наука изучава свет, а религија сазнаје Бога. Епохе вере су увек епохе стварања, прилива нових снага, а епохе невере су епохе опадања, оскудице у стварању и застоја. Наука није у супротности с религијом, и вера у науку с вером у религију. Ствар је обрнута: ко одриче религију, у крајњем случају основну мисао сваке религије зависност емпириског света од неког вишег, рационалног и лужховног начела — тај, остајући себи доследан, мора одрицати и
· науку и могућност рационалног објашњења света и усавршавања.