Učitelj

Књижевни преглед 435

М. Пастрак: Основни Проблеми школе рада. Са руског превео М. Ј. Требињац — Издање библиотеке „Будућност“. Београт, 1928.

Русија је за нас ограђена високим зидом. Шта се ради иза тога зида ми не знамо. Људи, који су били тамо, пишу и причају разнолико: једни хвале, други куде, а трећи слежу раменима и вичу: „ми не разумемо!“

Нас васпитаче, сасвим природно, не интересују у толикој мери политичка питања; пре свега нас интересује оно што се ради у данашњој руској школи. М ми се напрежемо, пропињемо преко зида, пабирчимо... Па шта видимо> Једни узвикујемо: „то је оно што педагогија вековима тражи“, други: :„Русија је за неколико векова сахранила педагогију , а трећи, баш као и у политичким питањима, слежемо раменима и вичемо: „ми не разумемо — ми видимо само црвено море, које се неодређено таласа и ништа више“.

Ко је у правуг На то је питање тешко одмах дати одговор. Једно је, међутим, ипак тачно: да педагози најбоље знају шта јесте а шта није педагогија и када данас и они слежу раменима и вичу да не разумеју, онда у толико пре "то могу рећи људи мање посвећени у проблеме васпитања.

Заблуде су, дакле, могућне, и зато смо, с те стране, јако захвални г. Требињцу што нам је за оријентисање превео горње дело, које је написао један од твораца данашње руске школе, и што нам је на тај начин уштедео труда око пробијања „руског зида“.

E

Из Пистраковог дела пре свега видимо да је руска школа јадна школа, али не јадна у смислу запада („буржоаске педагогије“ како се то данас каже у Русији), него у смислу Марксовог учења. Њу је најбоље обележио Лењин на ЈЕ конгресу просветних радника 1918. г. када је рекао: „Hani рад у области школе је борба за обарање буржоазије, и ми отворено изјављујемо да је школа изван живота, изван политике само лаж и лицемерство“.

Схваћена као „идеолошко оруђе револуције“ руска школа је заиста нешто особено у области педагогије и за наш менталитет скоро абнормално: ове што не носи обележ“ је „револуционарне епохе диктатуре пролетаријата опкоље-