Učitelj
Културне и друге белешке 443
Али су и промене, као год и покрети, просте апстракције. Оно пак што је конкретно, јесте променљиво биће, или биће у покрету. ·
А једно садашње биће, које је у толико променљиво у колико. и променљива садашњост, јесте време. Време или променљива садашњост, не постоји изван променљивог бића; оно је чак. појмљено као променљиво биће или променљива садашњост.
Дакле, овде не постоје два бића: променљиво биће и време. Инак, и ако нам појам о времену и простору долази од сазнања промене и покрета, не треба заборавити да имамо. два појма о промени и покрету: један умни или интелектуални (о коме је већ био говор), а други осетни или кинематографски, како то каже Бергсон. |
Бергсонова нетачност овде потиче услед тога, што није чинио ову разлику, приписујући уму кинематографски појам 0 промени и покрету. Из ове грешке и потиче му нелогичност.
Прелазећи даље треба казати, да нам ово кинематографско“ сазнање, или осетно, или очевидна промена, или покрет, даје покрет, даје појам о времену и просторности, или простору, како се то обично каже.
Време и простор, обухватајући неминовно појам о промени, неминовно су неодређени; а неодређено није и бесконачно. Оно што је бесконачно увек је и непроменљиво.
И треба рећи, да ова променљива и покретна бића (у то-
лико у колико су променљива и покретна, дајући нам појам о - времену и простору), доводе нас до закључка, баш зато што су променљива и покретна, о постојању Бесконачног или Непроменљивог или Неизмерног Бића (или о једној непроменљивој садашњости т.ј. Вечности), што једновремено све обухвата појам Бог.
Како тог
Ми тврдимо дакле, да се мењамо као и сва бића, која чине: васиону. |
Ово је и допринело да Бергстон каже: „Постојање значи постати, а оно је променљиво“. Али је Бергсон отишао "сувише: далеко; дужан је био ограничити променљивост, постојање једног Бића од бића која можемо испитивати, било она унутрашња или спољашња (било чак и променљива бића, која не можемо испитивати); јер генералишући променљивост, као што је учинио и са сваким постанком, он наједаред изоставља и постојање,