Učitelj

|

4492 Учитељ

рио овај свет» Једини, логични одговор био би :од ничега и овај је закључак очевидан; јер да је било нечега, од чега би Бог створио свет, значило би-да је било посредништва, посредног средства између Бога и створења (а ово је већ нешто) т.ј. између Бића које постоји по себи — самом и једног бића (творевине), које не поФтоје по себи — самом, а ово би било у потпуној супротности с принципом противречности. Дакле, овде је искључена и могућност претпоставци, да је могло бити извесне средине као посредког средства између ова два дела дилеме.

Пређимо сада на време и простор. Како су постали време и просторг Да ли су увек и постојалиг И многи ће рећи да они „дефиницијом повлаче за собом појам о бесконачности“.

Пре свега треба знати, да простор и време нису бића; дакле, као таква не постоје и далеко су од тога, да су увек постојали. Значи, да Бог није ни морао створити простор (ради смештаја света), нити време (ради смештаја привремених стварања); јер нам сазнање о промен; љивости ствари изазива појам о времену, а сазнање о покрету — појам о простору. Још Аристотело је казао: без сазнања о променљивости, не би имали појам о времену; а без сазнања о покрету — појам о простору.

Дакле, зато што ми знамо да смо лично променљиви, као и ствари у васиони, које су око нас, ми и стичемо појам о времену; исто тако и за простор стичемо појам услед сазнања о покрету. Принуђен сам скратити.

Све су ове ствари доиста променљиве; све су оне конкретна, садашња, променљива бића променљиве садашњости, или... време. Истинито или филозофско време, само је апстрактна или променљива садашњост. Оно је проста замисао, једна апстракција каогод и променљивост. Оно што је конкретно, што је стварно, јесте променљива ствар, променљиво привремено или привремено биће.

Све ово важи и за простор: узмимо примера ради, једну | тачку, која је — док је непокретна — збиља беспространа; али ако је замислимо у покрету, она већ заузима простор и од тог тренутка, она више нема подударности с непокретном тачком. Ето на овај начин сазнајемо за покретање и ово нам сазнање ствара појам о простору. Дакле, наше појимање времена, потиче. из сазнања извршених промена; а појимање простора, потиче нам из сазнавања извршених покрета. .

•