Učitelj

Просветни преглед 63

ле. Кад се и та сума дода горњој суми, онда је држава те године предвидела за просвету 1,152.000.000 круна или 1145% од целокупног буџета. Али не троши само држава на просвету, већ и области, срезови и општине. Године 1927 онф су издали на просвету више него држава а то је 1,320.000.000 круна. Кад се и то има у виду, онда излази да је Чехословачка у 1927 години издала на просвету 2,472.000.000 круна. а 1928 године 2,724.000.000.

ХОЛАНДИЈА.

Борба против такса. — У Холандији основно школовање траје шест година и у основну школу примају се деца од 6—12 година. Постоје и продужне школе, које трају само за време зиме и чији се програми удешавају према економским приликама појединих крајева. За улазак у гимназију прописан је пријемни испит на коме се полаже и француски језик, који се у основној школи не учи. Због тога тај испит полажу само богатија деца, која могу приватно да плаћају учитеља за француски језик, иначе је за сиротињу тиме гимназија онемогућена. Поред тога свако дете плаћа таксу за своје школовање, која у основној школи износи 50 динара а у гимназији 500 динара, те је и на тај начин школовање сиротиње онемогућено. Сада учитељи воде једну страховиту пропаганду: да се француски језик на пријемном испиту не полаже, да се све таксе укину и да се основна школа повећа на седам година.

ПАЛЕСТИНА.

Учитељски семинари. — У Палестини постоје четири семинара за спремање учитеља: један традиционални за мушкарце, један традиционални за женске, један општи мушки и један општи женски за учитељице и забавиље у Телавиву. Прва два семинара налазе се у Јерусалиму и у њих се примаЈУ ђаци, који су свршили осам разреда основне школе. Школовање у семинарима траје пет"година а за забавиље три године, али се у семинаре примају само они, који положе нарочити пријемни испит.