Učitelj

682 Урфри те љ .

се руска застава развила на обалама Берингова Мореуза — на: _ домаку Новог Света. Неки крајеви Сибира (Приамурски и Усурски Крај) присједињени су Русији тек у половини Х1Х века.

Даље нам писац лепо даје топографију Сибира, климатске прилике, флору и фауну, обавештење о становништву и његову занимању. Сибир заузима — каже писац, више од четвртине Азије (11250 км>), а скоро је два пут већи од Европе. Једним делом је огромна равница (од Урала до реке: Јенисеја) — Западни Сибир, а другим делом просечен је планинским венцима од реке Јенисеје до обале Великог Океана = Источни Сибир). — У главном, у Сибиру имамо три климатске зоне: ту је најпре област тундра (на крајњем северу, поред обала Северног Леденог Мора, од Норвешке до Берингова Мореуза). У овој области девет месеца владају такве хладноће „да их само урођеници и топлокрзне животиње могу поднети; само три месеца у години, земља се открави од великог снега и леда — то је њихево лето, које „више личи на јунско пролеће" и брзо и неприметно пролази. — На југу од тундре (од 65" сев. ширине отприлике), долази зона густих прашума, које су као читав „океан" здраве и скупоцене шуме, скоро неискоришћене због оскудице у саобраћајним

средствима. Ове шуме тамошњи народ назива „тајга'. Ова тајга на југу прелази постепено у степе и то је најтоплији најплоднији предео Сибира — то је Средњи Сибир. — Ста-

новници Сибира су руски досељеници и староседеоци (г. Тараканов их назива „инородцима", што у нашем језику не може да означава староседеоце — „домородце."'). Руска колонизација Сибира почиње крајем 16 века и непрекидно траје све до данашњих дана. Њих је највише: од 10 милиона становника ! и по чине отприлике староседеоци, а остало су Руси. Староседеоци су финског и монголског порекла, и до доласка Руса у ове крајеве живели су на полудивљи начин. Обале тундре'и шуме, од Урала до Аљаске, насељавају многобројни народи (то је „најбогатији предео Азије у етнографском погледу"). Ту су најпре народи финског порекла. Самоједи, Остјаци, Вогули, Сајоти; монголског: Тунгузи, Бурјати, Голди, Маниури, Јакути; затим још: Јукагири, Чукчи. Камладали, Гиљаци и др., који припадају једној грани жуте расе. У сибирским степама живе Киргизи и Калмици, а северније од њих Татари. Живот ових племена тежак је, у великој борби са снегом и ледом; сем тога, врло је примитиван, нарочито оних племена на северу, где због климе — непогодних услова за живот и комуникацију није могло бити већег утицаја културе. Самоједи се баве гајењем јелена и ловом на морске псе, беле медведе и топлокрзне животиње. Остјаци (који су у нешто јачем додиру са Русима од Самоједа) баве се риболовом и ловом на лисице, куне, самуре, хермелине,.