Učitelj

246 Учитељ

ког и натмуреног изгледа, још дуговечније од најтврђега храста.

То ће бити тиса или тисовина (Тахиз Рассаћа), која се сад види онамо иза храстова, као младо дрвце.

Тисућа година није за тису ништа. Ни две тисуће година нису за њу богзна шта. А ни три хиљаде година још нису за тису дубока старост.

За стару, свету тису на старом гробљу у Јоркширу, У Енглеској, тврде једни стручњаци да мора бити стара на четири хиљаде година, док су други, исто тако озбиљни стручњаци, мишљења да јој мора имати најмање три хиљаде година,“) али док трећи уверавају, да је ова тиса стара и пуних пет хиљада година. Ја узимам средину од четири хиљаде година, као мерило за моја маштања.

Две хиљаде, три хиљаде, четири хиљаде година, — зар то није за кратковечног човека читава велика вечност» Тиче се, дакле времена од две хиљаде година пре Христова рођења.

Пре четири хиљаде година тек су зидане прве египатске пирамиде, а обелисци украшавани изрезаним хиероглифским натписима. Те пирамиде, додуше, још постоје и данас, али су обелисци развучени по целом свету, уколико још нису поломљени. Међутим ова јоркширска тиса, која је у оно прастаро доба била тек младо дрвце, као ова наша тиса на Ливадици Вечности, — још живи снажна и здрава, цветајући и рађајући још обилно својим чудноватим плодовима, кармин“ ским бобицама, из којих, у горњој половини вире голе семене коштице.

Пре три хиљаде и пет стотина година од данас, када је јоркширска тиса била већ стасито дрво старо неких пет, шест стотина година, цветао је на горњем Нилу силни град Тива (Тћеђеп), коју жречеви њени називаху „господарем Света на сва времена“. Тај људски „господар Света на сва времена“ претворио се за минулих три и по хиљаде година у мливо, док ова природина творевина, јоркширска тиса, живи безбрижно и не осећајући још ни знаке старости а некмоли смрти.

Пре три хиљаде година водио се десетогодишњи тројански рат, око отмице лепе грчке Јелене, кад је јоркширска тиса била још младо дрво тек од хиљаду година.

ж К. Н. Ргапсв, Гле Мен дег РЕапхе“ (Вегћп 1912), стр. 872.