Učitelj

На Ливадици Вечности · 947

Пре две и пб хиљаде година од данас цветао је на Еуфрату силни Вавилон („Баб-илу“ = „Божја Врата“), у којем су господарили Набукаднезар и Тиглаптилезар, са њиним и Семиралидиним „баштама ни на небу ни на земљи“, за чије се потомке мислило, да ће вечно владати. Данас/ је се „вечност“ Вавилона расула у прах и пепео. — Мало пре тога певао је Омир своју „Одисеју“ и „Илијаду , а а су Келти још живели по својим колибама на кољу над водама мрачних језера, а Пелазги су навирали са севера на обале „сунчаног мора", ка Средоземном Мору. — Све је то било па прошло, али стара јоркширска тиса одолева зубима времена, па „живи и данас.

Пре две хиљаде и двеста година, кад је јоркширској тиси било око хиљаду и осам стотина година, наш „Стари завет“ био је жива садашњост, тј. ондашњост, са пророцима, са праоцима; и са законодавцем јеврејским са Синајске Планине, Мојсијом, који је онда био жив човек, као и сви остали, и не слутећи шта ће од њега начинити мит у будућности.

Пре две хиљаде година од данас још су у северним крајевима европским и на острву Рујану (сада Ригену) клањали се стари Словени идолима Перхуна и Радгоста, Живе и Дајбога, Сварога и Црнобога, а око њихових жртвеника још су онда играле старовремне русаљке и додоле, певајући религи]ско-незнабожачке песме. — А у то праисторијско доба словенско, света тиса на јоркширском гробљу била јеу својој највећој бујности од две хиљаде година.

_ Пре хиљаду девет стотина и четрнаест година родио се у Витлејему Исус Христос, у које је време било јоркширској тиси око две хиљаде и скоро сто година. — А пре хиљаду три стотине педесет девет година родио се Мухамед (Абдул Казем бен Абдалах) ___. _ .__ = -__ _ - - = -—

Ниједан народ из доба детињства јоркширске тисе не постоји данас више као целина, као ни њини силни владари, за које онда вероваху, да ће њини потомци вечно владати народима целога Света. Не постоје више ни њини страшни и силни богови, за које такође вероваху, да ће вечно управљати Светом, па и делом Васељеном. Не постоје више ни идеали ондашњег људства, о којима су маштали читави народи, да ће бити усрећено човечанство, кад се они буду остварили.