Učitelj

342 „5 Учитељ

ство (узето у релативном смислу) јесу њене индивидуалне способности. Јако памћење, оштро мишљење, бујна фантазија, естетичко и прецизно изражавање (у виду: говора усменог, писменог, ручног рада, цртања итд. јесу све поједине способности које падају у очи код разних личности. А да све све способности и њихове многобројне нијансе не поседују подједнако све личности, па према томе ни сви наши васпитаници, јасно је као дан. Онај који је способан за размишљање и који има довољно критицизма у себи, неспособан је за маштање, и обрнуто. Тако исто може једна личност, да има одлично памћење, па да је у елоквенцији слаба, иако је факат, да је памћење речи и израза један предуслов за речитост. :

Свако, душевно, нормално дете поседује једну или више способности. Разуме се да ту постоје разне нијансе према интензитету једне исте или комбинацији двеју и више способности. Тих нијанса има тако много, да их је немогуће све ни замислити, а камо ли описати. Отуда је и потекло оно: „Као што ни два листа у шуми нису потпуно слична, тако ни две личности нема потпуно једнаке“. А ту налази своје оправдање и основни принцип модерне педагогике: да сваком детету треба допустити потпуну

"слободу како би се, спонтано и према својим сопственим наклоностима и способностима, могло развијати.

Па ипак, дају се уочити извесни прилично општи духовни типови као што су: посматрачи, мислиоци, интелектуалци, критичари, маштари, мануелци, проналазачи и разне нијансе и комбинације ових. Сваки од ових типова највише се интересује и најбоље успева у једној области душевног живста. Отуда и разлике међу њима, отуда и разлике у способностима. — Сем тих квалитативних — постоје и квантитативне разлике. Кад је једна личност бољи цртач од друге, која је такође цртач, онда међу њима . постоји квантитативна разлика у способностима. — Узгред да напоменемо, да данашњи школски систем обраћа пажњу на ове последње, квантитативне, разлике, јер према њима оцењује уче-

_ нике и одређује им ранг, док сасвим, као што смо горе видели, заборавља квалитативне — а међутим оне су најважније. -

После овога не би се имало шта више да каже о способностима, али бојазност, да не западнемо у извесна погрешна схватања, која су врло лако могућа, приморава нас, да укажемо на

"нека својства душевног живота, која ће, надамо се, допринети да се спсобности схвате тачно онако како оне и ИСО људској природи. Она се састоје у овоме.

Још Гал је поставио теорију О локализацији И постојању засебних душевних моћи. По тој теорији свака способност има _ своје специјално место у мозгу и повреда једног таквог места повлачи за собом нестанак и губитак дотичне способности. Онда се веровало да поједине душевне моћи, у нашем смислу способности, постоје у нама као засебна бића, која могу егзистирати