Učitelj

Дечја слобода у настави 347

два појма који се не допуњују и не произилазе један из другога. Као одговор на ту замерку нека им послуже следеће речи г-ђе Марије Ментесори: „Ако човек истражује најбољи пут за увођење дисциплине, увидеће да зато нема другог средства, осим средства да се деци да слобода“. Значи дати деци слободу у данашњој основној настави, не значи да су деца у истој недисциплинована, већ обрнуто. У том случају деца су с интересовањем запослена у настави јер слободно раде у истој, а страху и трепету као симболима старе школе нема места у њој. То нам тачно казује стварност. Колико је јада и чемера у школама где влада велики запт!>! Колико сукоба и мржње између васпитача и васпитаника због“ разних педантерија и страхопоштовања, јер деца морају седети у својим клупама као непомичне статуе и сваку „умесну и неумесну“ лекцију да науче не с вољом и с интересовањем, већ из страха од учитељеве казне! Зар деца у таквим школама могу бити љубитељи школе и науке, кад им речи школа и учитељ значе нешто страшно Узрок свему овоме је у ограниченој слободи у основној настави и надридисциплинованости, јер да би човек био прави истраживалац у нечему, мора бити правилно дисциплинован и слободан. Доиста се само посредством дисциплине и слободе човек може уздићи на виши ступањ природног и општег живота и прозрети све насушне потребе своје као и своје заједнице. Недисциплинованост, ограниченост слободе и дисхармонија радњи у животу сваког социјалног бића не могу уродити добрим и корисним плодом.

Такав је исти случај и у нашој основној школи т. ј. у њеној настави. Зар ће деца с вољом и интересовањем учити потребно " градиво и примати учитељеве савете, ако им се не да права слобода и учитељ не буде врли пример у поступцима које захтева да прихвате његови васлитници» Свакако не. За њихове неразвијене душе и темпо примања, мора бити везана слобода и поступност, и само на тај начин деца ће с вољом и према својим моћима схватити и учити градиво, које је својствено њима самима. Јер нашто ћемо присиљавати децу на оно што их не интересује и само вршити притисак на њихове неразвијене и нежне мозгове, кад на крају крајва долазимо до негативних резултата. Често деца могу да избегавају рад из неке области због сувишног надражења неким општим спољним утисцима. ИМ то морамо имати на уму, што можемо прозрети само код деце ако она ужи-