Učitelj

348 Учитељ

вају слободу код нас за време наставе. С тога у већини случајева треба да радимо са својим васпитаницима — наравно у настави — оно што највећи број захтева. Тако неког часа или дана н ако немамо по „распореду' цртање или неки други предмет, можемо га обрађивати с децом на њихов захтев и расположење, наравно, доводећи у везу с другим предметима у колико дозвољава сам објекат рада. Заиста, тада се може назрети код ученика највеће интересовање и постићи најбољи успех у самој настави. Чинимо ли обрнуто, резултати ће бити негативни и крог децу ће се провлачити нека искра сентиметалности и преморености. У исто време, деци за врме часова треба дозволити слободније кретање тела, затим слободу мисли сконцентрисану на саму наставу и прихваћати сва њихова питања одговарајући пред свима. Чешће треба дозволити деци да неко од њих прича о неком доживљају или да решава неки измишљни задатак, а остали да допуњују. МИ то се појављује само по себи што често долази до такмичења међу децом само у оној школи, где деца уживају потпуну слободу у сваком погледу, где се не осећа запт старовременске школе и где учитељ претставља дечјег инструктора и друга, а никако лице које изазива страхопоштовање и које ограничава дечју слободу у настави. „Слобода — то је сопствени темпо детињи, темпо ма кога другога, за њега је ропство", каже | Елена Пархурст.

ПСИХОЛОГИЈА

Кака теад погтајтт !т педоуопо

гагтуШт обгоКкот од Аттопа ЗКаје

Папез зКото 11 Фтауе, КЕ пе 5] розуесаја розеђпе ражпје узвој педоуоупо тагуне десе. Мед ф'ауатиј ртедпјав! Хетаја, тед раћојов!-редасовћ, К! з0 зе розуесан ухаојеуалји тапј паЧатјетић ра је па ргуоп тези Резјајола. М поуејебета сази ве ровозћо штепије Мапја Моптеззом, КЕ је па озпом деј Рапсозкћ ра јато Њатда јп Зеолшпа [ет рмротоскоу »осефа офго5 угфсеу« Етоеђја, 'роршамттаја тпово поућ таКизтеу па рођи улсајапја пазе десе. | |