Učitelj

Право као предмет у школи 379

се гомилају, а узроци су им често у непознавању ни на јосновнијих законских прописа, у недовољно развијеној правној свести, која је, може да се каже, општа, па чак ни образована лица не стоје много боље у том погледу. Тако стање приписује се у грех свима оним факторима, којима треба да је у интересу правно просвећивање народа. Законодавство, правници и правне институције. школа и школски људи па најзад и сам народ допустили су, да се једва опажају трагови њене опште правне поуке, којој би била сврха, да спречава упадање у правне конфликте. А нарочито је школа у том погледу занемарила своју дужност. Школа није посветила тој области живота никакву пажњу, као да она не задире у стачији живот. Правна наука се све више развија, компликује, али онима. који треба да се служе њом, којима она одређује права и дужности, стоји постранце. Она им не прилази, а они су необавештени о њој. Из те животне потребе потекао је у Немачкој. покрет, којему је циљ, да се право као предмет уведе у школу, како би школа сваком држављанину дала бар онолико правнога знања, колико му треба у свагдашњем животу, и како би се осећање права и свест о улози државе и њеном уређењу битно пробудили. „Законодавство и суђење не смеју бити у народном животу туђа тела, већ треба да им је основа у народној свести и мора да одговарају економском развићу једнога народа. а пре свега народном осећању“ (Пт. Већ). Да би се с успехом пропагирала та мисао створена је радна заједница за општу правну поуку у Дрездену. Та радна заједница израдила је смернице за познавање права и успела да свој програм бар делимично примени у пракси и тако доказала, да ће умешан учитељ тај предмет омилети ученику баш као и сваки други, ако се у своме послу руководи начелом, да пође од детета. Овде ћемо изнети главне мисли те заједнице. које је она објавила у својој књизи „Блементарна правна настава“.

Познавање права служи моралним, социалним, правно-политичким сврхама, а поред тога диже и опште образовање појединчево. Моралној сврхи служи тако, што се етички појмови, као што су брижљивост, савесност, захвалност итд. пуне животом и садржајем, ако се правна настава с планом проводи. Јачању моралног осећања је задаћа честитост у међусобном додиру људи и дизање на виши ниво осећања права, к је је за време рата и после њега нарочито попустило. Познавање права служи социјалним сврхама тиме, што користи држави, продубљујући васпитање њених грађана и уводећи их у законе, који су основа државном животу, те се тако бори против незрелости грађана; оспособљује појединца за почасне позиве; допуњује образовање чиновника и уклања из народа правдаштво. Оно служи држављанима упућујући их у њихова права и дужности те их тако штити од упадања у конфликте. Но од познавања права имају користи и право као наука и појединац, јер ако се ученицима