Učitelj

Јогунство __ 207

мистичних и чудноватих унутрашњих елемената чудног дечјег духовног постројења или механизма. Упознати, дакле, дете интуитивно и аналитички, као психофизичко биће —- претставља чист израз савремене психологије детета, која своје основе поставља на овакав дечји живот, какав је он у истини.

А чиме се дете разликује од одраслих»

У првом основу, та се разлика опажа у области интелекта. Све се разлике у овој области могу свести на: недовољно развијену моћ расуђивања, слабо схватање апстракција; сиромаштво у искуству из области појава спољнег света, услед чега појаве неумешности и нејасног распознавања и схватања онога, што у истини постоји, а што је у тесној вези са тешкоћама у прилагођавању детета приликама средине и живота. Једном речју: дете је неразуман створ, схватајући његов разум у потребној скали интензитета способности за поимање свога „ја, у вези са целокупним животом и светом, а нарочито обзиром на дечје јако развијене инстикте: љубопитства, радозналости, и подражавања, којима се тек имају деца увести у праве етапе разумнога (свеснога) схватања себе, своје личности и околине, а по том и живота. У вези са овим, васпитачима се намеће потреба, да дођу до сазнања, да код деце постоје разноврсног типа урођене, специјално дечје тежње, које психологија познаје као импулсе и инстикте дечје природе, с којима васпитачи у свом деликатном послу апсолутно морају рачунати и с тога их морају добро распознавати и познавати.

Друга разлика између човека и детета опажа се у области осећања са следећим нијансама: особито јака осетљивост у примању утисака условљених новинама, интересом и оштрином опажања, али само у вези са непосредношћу и елементарним осећањима, због чега се код детета запажа недовољна умешност и недовољна разумна симетрија, као и одговарајућа складност и хармонија у животу. -

Трећа би врста разлике била оцртана у појавама воље и вољних процеса: брзина, и смелост у реаговању на спољне утиске, што долази од слабо развијеног центра задржавања одлука, што означава импулсивност дечју, код знатно нагомилане енергије, која жудно очекује спољни и одговарајући одсев и излив.

Поред овога, психички процеси детета су друкчијег 06лика, од процеса код одраслих. Али се у једном само односу, дете ипак приближује одраслом, чак се са њиме идентификује. То је она општа функција активитета, која се нарочито истиче важном у послу владања децом, у послу васпитања. Овој је функцији циљ да задовољи потребе личности, потребе, које су у последњем ступњу, потребе за егзистенцију и њено одржавање и разликовање свога „ја“. Код деце постоји као и код одраслих закон активности тј. њихове потребе и интерес потстичу делатност њихову. Супротно немогућности изједначавања детета у интелектуалном погледу са одраслима, често га у његовој де-