Učitelj

Јогунство 51

по способностима за решавање аритметичких задатака» Покуштате ли ово постићи, ви ћете убрзо разочарани напустити тај неосновани експерименат и увидети немогућност оваквих и сличних захтева. М кад су ти захтеви, у односу на спољашњи развитак и спољашње појаве дечјег духа, неостварљиви, то ће још неостварљивије, чак бесмислене бити и тежње и жеље за добијање потпуне идентичности дечјих претстава о невидљивом и апстрактном свету а нарочито за добијање идентичности морално-религиозних осећања код чистих и невиних душа дечјих. Хоће ли се постићи такве жеље тј. хоће ли се моћи добити такви резултати утицајем принуде и то још путем школе на душу дечју2 Зар се не узбуђује и не буни човекова личност (ако. само у њој није угушена свака жеља за духовном саморадњом) противу таквог насиља; неће ли се она са грозом и одвратношћу сећати доцније, с времена на време, свога мучнога детињства, кињеног тешком тортуром старијих» Сећајући се сличнога из свога детињства, оцените, да ли може такво и слично осећање одвратности помоћи развијању религиозно моралне хармоније у једном човеку» Загледајте посве непристрасно објективно на све оне, што вас окружују, па ћете увидети и уверити се у тај страшан факат, да религиозне светковине и црквене свечаности, организоване средствима принудног система, сигурно нису увеле и могле увести човечанство у дубине чистоће религиозно-моралних осећања, тежњи, и умног и духовног посматрања и схватања света, Бога и васионе. Вековима вршени. опити у човечанству, у овом погледу, јасно илуструју сву штетност досад практикованог система принуде и тражити данас истим методама удубљивање у божанске аксиоме, значило би сурвавати душу дечју у још већу изопаченост, у још грознију хи.с меру ....Према овоме и целокупно првобитно васпитање не може

служити као потврда за постојање индивидуалности. Није без: разлога сва биографска литература скоро једногласно потврдила важност организације и структуре социјално-школског режима. Данас систем принуде не сме бити уношен у овај режим, јер се и без тога осећају недостаци његови у школи и породици, због чега је и Димо, имао право, да у своје време оквалификује: његову рђаву страну, кроз оне своје речи; „Колико је данас много паметне деце, а колико детињастих људи!“

П При оцењивању једне појаве, неопходно је потребно указати не само на ближе њене узроке, већ треба исту довести у тесну везу и са општим условима бивања у природи. Борба са „јогунцима“ у школи је у суштини израз борбе у животу са оним елементима друштва, која се (борба) понекад у друштву јавља, као нешто што у суштини нема одговарајуће потребе,