Učitelj

Школски разред — радна и животна заједница 585

Школски разред — радна и животна заједница

(Извештај Т. Стејскала, школ. инспектора о педагошком ОГледном раду у Бечу)

Милица Цветковић

Наше доба се карактерише одлучном борбом за ре„форму целокупног васпитања. Новија литература, која се бави основним питањима педагошке реформе, броји већ на стотину дела. С једне стране размишљало се о границама и могућности васпитања, с друге стране, дискутовало се о конкретним појединостима васпитне и наставне праксе. Духовна борба за теорију и праксу садашњег и будућег васпитања ни у ком случају се дакле не ограничава на одређену област педагогике, она је шта више многострана, те се не може лако прегледати, нити пак схватити у суштини.

Непосредно после рата истичу се у Аустрији првенствено педагошко-психолошка и дидактичка питања. Описивање ученика према психолошким гледиштима и нов наставни план беху резултати дискусије у радним заједницама, на званичним конференцијама — и практичних покушаја у огледним разредима.

Веома јако се сад колеба борба око превласти колективне наставе или појединачне наставе. Присталице Монтесори — система и Далтон-плана постављају главно тежиште на пуно спровођење саморадње: сваки ученик или бира сам 'задаће за рад, или му се оне додељују од стране учитеља ради самосталног извршивања. На основу психолошког сазнања и практичног искуства одбацује принципиелно једна група радикалних реформатора груписање ученика у разреде према добу старости.

Присталице колективне наставе проучавају темељито суштину и проблеме радне групе, школског разреда. Учитељ ство огледних разреда у Бечу ставило је себи у задатак 1924 1995 школске године да окуша наставне и васпитне мере, помоћу којих се може школски разред претворити у једну животну и радну заједницу. Стало се, дакле, на гледиште, да се ништа не мења у основној форми организације школског разреда. Задатак, који је предузет да се реши, може се овако формулисати : у

Шта можемо да спроведемо у пракси школске заједнице без основне промене садашње школске организације (класног система и одвајања полова); како да васпитамо наше ученике и ученице за свесне чланове разредног савеза, школског савеза2

На ово питање су дали прикладан одговор учитељи и учитељице, који су суделовали у покушају да школски разред