Učitelj

Један покушај комплексне наставе 57

Лапово. Сада вуци прстом и путуј на југ. Које су вароши (градови) поред пруге2г — Јагодина, Ћуприја, Параћин. Ето, децо, у Параћину има фабрика стакла и стакларије. Од чега се, децо, прави стакло, да ли знате» Од белутка (Сада би се могло опширно говорити о белутку и прављењу стакла, али по програму то је градиво ТУ разреда). |

Како зовемо оне радње где се продају чамове даске» — Даскарске радње. Одакле се довлаче те даске — Из Ужица, Сарајева, Суботице. Од чега су даске» — Од дрвета: јеле, бора, четинара уопште. Где расту четинари, да ли у низини или на висини. Зашто су четинари добри за грађуг — Лако се раде и лаки су по тежини. Од ког се дрвета још праве даскег — Од липе, бреста, храста, ораха.

Како се зове она радња где смо после тога били» — Чиновничка задруга. Шта се у њој продаје» — Све потребе. Шта се ту може купитиг — Со, шећер, тканине, обућа, сапун, брашно итд. Пошто се ту све може купити како бисмо могли назвати ту_радњуг — Мешовита радња.

А како се зову оне радње где се продају шине, ексери и остала гвожђурија» — Гвожђарске радње. Где се израђују те гвоздене ствари» — У фабрици. Одакле се вади гвожђе — Из земље. (Градиво по програму за ТУ разред).

Где купујемо лекове кад смо болесниг — У апотеци. Од чега се праве лекови» — Од лековитих биљака. Каква је, децо, разлика између дрогерије и апотекег — У апотеци се узимају лекови по лекарском рецепту, а у дрогерији не, а све остале потребе којих има у апотеци могу се купити и у дрогерији.

А како се зове она радња где смо гледали како се праве свеће» — Воскарска радња. А како се зову они што праве свеће2 — Воскари. Кад купујемо велику свећур — Кад славимо. Шта је то слава — Обичај. Знате ли, децо, како је постао тај обичај» Нисте чули. Сад ћу вам ја то испричати. Које смо ми верер Хришћанске. А наше српско племе Хришћанске која се зове источно-православна. Да ли су наши стари од памтивека били хришћани» — Нису. Знате ли које су богове имали Словени» Поред других и домаћег бога. Како су га сматрали» — Веровали су да им он штити кућу. Ко је превео Србе у хришћанску веруг — Ученици Ћирила и Методија. Па кад су Срби примили веру, да ли су задржали и домаћег бога» — Нису. Пазите, децо, да вам кажем како је постао српски обичај слава. Кад су Срби примили хришћанску веру њима је најтеже било да се растану са домаћим богом. Ученици Ћирила и Методија им кажу да место домаћег Бога узму дан неког свеца да га празнују. Свака је кућа узела по један дан и то се назива слава. Слава је узета да се празнује место домаћег бога. Срби су почели веровати да ће их слава тј. светац заштитити место домаћег бога. Славу славе, децо, само Срби. Остали Словени не славе славу. Зато се и каже: Где је Србин ту