Učitelj

Проблем државно-грађанског васпитања 83

потезама захтева овога реда. Очекује се више детаља у наставном програму а нарочито у упутствима за његово извођење. Све ово нам сведочи да је већ учвршћено веровање у васпитну могућност маса, т. ј. у могућност да се оне, помоћу јавних просветних установа и школа, воде ка једној груписаној културној енергији. Осведочења су дошла из стварног света који нас је научио. да разорне силе у модерној држави у толико мање дејство имају у колико је на већем ступњу општа народна култура. Зрела и пунолетна држава може се изложити непогодама слободне атмосфере али не и млада.

Немци су питање државно-грађанског васпитања регулисали чл. 148 вајмарског устава, а Школска конференција Рајха ради његова извођења захтева: да целокупна настава и школски живот, морају бити прожети духом државно-грађанског осећања. Конференција наглашује, да је неговање народног и патриотског осећања неопходна подлога за васпитање државно - грађанског осећања.

Основну мисао таквог васпитања налазимо у Платоновој „Држави“. Платонове идеје нису ни у колико биле везане за постојећу атинску државу. Слично је и с Фихтеовим идејама за 06нову немачког народа и његових културних снага. 2 предлози једног и другог остали су без резултата.

Идеја о државно-грађанском васпитању нашега доба наслања се на постојеће државно уређење и установе које држава развија у сврху самоодржања.

Остварење те идеје претставља данас један релативно компликован програмски и методски проблем истављен на решење пред педагошки свет. Решење је у толико значајније и теже у колико народна целина није хомогена већ избраздана конфесионалним, језичним, економским и партијско-политичким разликама. Треба, у генерација које долазе, образовати, васпитати, однеговати навике за живот у државној заједници постепеним урастањем у једну социјалну дисциплинованост корисну за све.

Питање је сад, да ли и уколико наше јавно школство може решити овај проблем грађанског васпитања. Свакако може, али само постепеним унутрашњим преображајем рада наших школа у овом правцу. Према ономе што смо досада имали чињено је врло мало и то не нарочито смишљено и с планом. Уопште све наше школе су много полагале, и данас се још полаже на инструк-