Učitelj

314 Страна књижевност

особина детињега цртања, прецртавање с прегледа за њ је тешко и у већини случајева испада негативно.

И из отсека, који говори о животу нагона, осећања и воље код малога детета напоменућемо понешто.

Сугестибилност малога детета је особина, која омогућава велики утицај одраслих на њ. Да се на ову особину детињу може да утиче у позитивном и негативном смислу, сасвим је природно. Тако може трајно претерана брига материна, кад се дете удари или га нешто боли, да развије у њему преосетљивост за бол. Исто толико негативно утиче на дете, ако га непрестано коримо, ако истичемо сувише често његове недостатке. Ову је чињеницу подвукла индивидуална психологија. Ево један став о томе: „Ако детету непрестано говоримо, да је оно слабо, глупо, неваспитано итд., оно ће примити ову сугестију у толико приправније, што му назначено стање служи као заклониште од већих захтева света: „Ја сам управо онакав, какав хоћете да будем, дакле примите ме таквог.“ То је по прилици несвесна мотивација начина, на који дете свој живот удеси. Против овог несрећног круга васпитања има само једно средство: охрабљивање. Дете мора поново да стекне поверење у оно, што у њему има од снага и могућности, мора да стекне храбрости према себи. Усвајајући ове мисли индивидуалне психологије, које су од нарочите вредности у васпитању деце бродоломника (н.пр. деце, с којом се сурово поступа итд.) критикује писац претераности ове теорије. Исто тако се писац на више места овог поглавља бави психоанализом и подвргава је критици.

Често се телесна казна код мале деце оправдава тиме што се говори, да дете још нема разумевање за другу врсту казне, а нарочиту такву, која би дирала у част детињу. Но баш је осећање части једно од првих осећања личне свести, јер се јавља већ у другој години живота. Ако дете није отупело за бијење, оно осећа, да телесна казна понижава без обзира на то, да ли му наноси бол или не. Већ дете од 2—3 године може да се наљути кад га исмејавају или га варају, јер осећа, да се тиме понижава његова личност. Маломе детету потребно је и одобравање околине, кад изврши нешто, што је похвално; „без сунчаног зрака те похвале и соколења које је с њом у вези, не може да напредује ниједно дете“ — Частољубље се у детету испољава рано и снажно. Дете је у великој мери зависно од помоћи одраслих па једва чека, да се ослободи те зависности. Гдегод може, оно је се и ослобађа. „Сам ћу ја то; сам ћу носити, сам опрати руке“ чује се непрестано из малих уста.

Казна. је васпитно средство, које служи, да сачува дете од опасности, којима се излаже несхватајући их или служи зато, да се детету наметне васпитачева воља. Но дете се кажњава и због извесних недостатака у карактеру н.пр. због лажљивости, неискрености, свирепости итд. Овде ћемо изнети мишљење пишчево само о овој последњој врсти казне. Пре свега, вели писац, није умесно говорити о карактеру код детета. Дете није формирана индивидуа;