Učitelj

Конгрес за ново васпитање 875

нијем друштвеном развитку разне врсте знања биле чуване одвојено, извесна знања беху резервисана за поједине класе или поједине народе, савремена техника донела је сваком приступ сазнању и научним открићима и омогућава слободан приступ исто тако свим врстама активности. Под њеним утицајем, положај образованог човечанства постајао је све једнообразованији, знање и моћ постали су сопственост свију, а извесне мисли и основне идеје заједничко добро. Овај развитак технике учинио је врло брзи прогрес и има последице великог замашаја за васпитање. Пре свега васпитање треба човека да учини „пријемљивим“, тако да може да испуни најразличитије послове. Нема класе, ни вођа, ни еснафа који, као у прошлом веку, могу да осигурају да један човек може да остане у истој сфери и да ради исту врсту посла у току целог свог живота: онај који је пољопривредни радник (фармер) данас, може постати фабрички радник сутра. Радник се може сутра наћи као чиновник предузећа. Главни функционер може постати нижи службеник, а нижи службеник може имати пред собом друге послове, Чак ни научници и инжињери нису сигурни да ће провести цео свој живот, радећи исту врсту посла у истој средини.

Други циљ, који је много озбиљнији, јесте овај: човек, приморан да буде агилан, окретан, увек спреман да се бори, или да се одушеви за одлучност је у опасности да изгуби своја осећања вредности, ако не нађе неку противтежу да сачува своју умну уједначеност и уједначеност друштва. Сваки систем васпитања треба највећу пажњу да посвети основним незаменљивим —- вечитим принципима човечанства, основи мишљења, морала, осећања дуж= ности и одговорности, једном речи у „религији,“ то ће рећи у „избору.“ Ако човечанство неће да постане површно и закржљало, васпитање треба да уложи све своје напоре да се у нама учврсти један неискорењив респект према „вечноме“, једно осећање одговорности и осећање циља и значаја живота, најзад да припреми индивиду-у за ову неизбежну корисну и главну целину живота који се може прилагодити његовим брзим променама, његовим тешкоћама и његовом кретању.

УП Лична одговорност и ново друштво

Предавање г-ђе Јелене Паркхерст, проф. Универзитета у Њујорку Сви васпитачи знају да се друштво обнавља пред нашим очима, али врло мало разумеју да је ова промена стална. Васпитање данас треба да буде организовано на много широј основи него што је то учињено пре двадесет пет година. И ми ради тога треба да повратимо нашој генерацији снагу Великих пионира, њених предака. М зато поставимо нашу децу у