Učitelj

934 Милорад Џудовић

(Декаметар). И ово је, децо, један декаметар, али какав> (Квадратни.) Е, зашто квадратни» — Дабогме, зато што му је свака страна дугачка 10 м. Ова се мера друкчије зове ар. Дакле, ар има 100 кв. м, а квадратни метар је његов санти-ар, што значи стоти део од ара или квадратног декаметра. Но, ми смо могли израчунати површину овог ограниченог простора, да се не мучимо са овим конопцима и кочићима и да не губимо оволико времена. Требали смо га измерити само по дужини и ширини, и та два броја помножити. Онај број што се израчуна показује површину тога простора.

Колика је дужина овога просторар — А ширина; — Помножите та два броја међу собом!... Колика је површина» — Замислите да је дужина 20 м., а ширина 10 м.!.. Колика би била површина» (200 кв. м.) Колико је то ари2 (20). Када би му и ширина била 20 м. колика му је онда површина» — Колико је то ари или кв. декаметараг — Тако је!... — Погледајте онај пут доле покрај ледине!... Тркни на пут, Мирко, и вежи марамицу на прут, па дигни увис и чекај тамо!... Ти, Илија, остани ту у ћошку, вежи своју марамицу

на прут и дигни увис!... — Шта мислите, колико је метара дугачка ледина од Илије до Мирка» „Имаће, господине, више од 100 м.; каже Милош. „Има 150“, додаје Раде. — Замислимо да је равно

100 м., прекинуо сам нагађања. Ти, Стојане, отидни код оне крушке и учини што и Илија!... Погледајте сада од Илије до Стојана!... Колико би ту било метарар — „80, 100“, чују се неки гласови.

Рећи ћемо да има равно 100 м. Дакле, 100 м. дужина и 100 меширина. Иди, Петре, на онај тамо ћошак ледине, извади марамицу и издигни је на пруту увис!... Нека и од Стојана до Петра и од Петра до Мирка има по 100 м. Ми остали хајдемо на средину ливаде. Посматрајте од нас простор до Мирка и Петра!... Окрените се на левокруг!.... Посматрајте сада од нас до Илије и Стојана!... Још једанпут на лево-круг. Посматрајте простор према Мирку и Петру!.... Колико рекосмо да има метара од Илије до Миркар — А колико од Илије до Стојана» — Колико од Стојана до Петрар А од Петра до Мирка» — Колика је према томе површина ледине2

Ђаци рачунају полугласно, док се не чуше гласови да је површина 10.000 кв. м. Колико је то арир (100 а) Зашторг „зато што 1 ар има 100 кв. м. а 100 ари имаће 100 пута више, а то је 10.000 кв. м.“ — Ова велика мера, децо, коју замишљамо као да је поклопила ледину, назива се хектар, а пошто има са сваке стране по 100 м. то се назива и квадратни хектометар. Кажите ми каква је разлика између обичног хектометра и хектара или квадратног хектометраг — Тако је. Хектометар је мера од 100 м. дужине, ширине, дубине и висине, а хектар је мера која поклапа неку површину од 100 ари или 10.000 кв. м., чије су све четири стране дуге по 100 м. Када би ова ледина била дуга 200 м. а широка 100, колика би јој била површина» (20.000 кв. м.) Колико је то ари (200 а) Кажите колика је површина оне њиве, када јој је дужина 100 м, а ширина 30 м. — Колико је то ари» — Колико хектара» —