Učitelj

672 Рајко Радовић

Социјални значај породице од Рајка Радовића, учитеља у Колашину

Наше питање одавно је на дневном реду, актуелно. О њему су писане читаве расправе и доказиван његов значај за живот и социјалну организацију. Ипак, поред свега, оно је неисцрпно и увек се може о њему дискутовати. Много истакнутих социолога, почев од Конфучија и још даље, приписивали су велики значај породици и на њој заснивали своја учења, школе, 0 којима се озбиљно води рачуна, особито у новијој социологији.

Ма да о васпитању многи узима реч и даје своје мишљење, које је понекад и без велике вредности и значаја, ипак о породици и њеној социјалној улози није се довољно писало, нема увек довољно јасности, нису сви појмови пречишћени.

Познато је да је на историју разних народа и раса одувек било знатних и пресудних утицаја, који су вршили огромну улогу над животом шире заједнице или једне индивидуе. Од тих утицаја као најглавније помињемо: географску средину, економске прилике, биолошку и расну конструкцију итд. Поједини научници, социолози, према овоме су поставили своја учења и школе на којима су проучавали човека са разних перспектива и видова. Многи од њих на породици је засновао цео живот у колективу, шта више тврдио да породично васпитање одређује тип социјалне заједнице. Ово гледиште прихватило је доста научника и о њему водило озбиљну пажњу у решавању социјалних питања. Између многих научника на овом питању, ми ћемо поменути једног од најзаслужнијих — Француза Фредерика Ле Плеа и његову школу. Он је дао сјајну класификацију породичних типова, а према природи васпитања које породице дају својој деци. Углавном, Ле Пле разликује три главна породична типа, и то: патријархални, нестални и партикуларни.

Патријархални тип породице је, који спрема своју децу тако да остану заједно у миру под влашћу породичног старешине; она тражи да се породичној заједници жртвују сви лични напори и да се зависи једино од породичне организације. У таквој породици заједница потпуно уништава и апсорбује личност. Друштва са овим типом породице су конзервативна и заостала. Једна врста овога типа јесте полупатријархални тип, који је сличан патријархалном, истина лична иницијатива је развијенија него у породици чисто патријархалног типа.

Даље, по Ле Плеу, други тип је нестална породица, која не спрема свој пород ни за какву нарочиту врсту занимања; она подиже своју децу не усађујући им поштовање према ауторитету и традицијама, као што то ради патријархална породица; у исто време,

она их не оспособљава за оригинално и независно стварање нових

идеја, као што је то случај с патријархалним типом породице. На-

Первасе а на