Učitelj

Социјални значај породице 673

роди Западне Европе, већином Французи и Немци припадају овоме типу, док је патријархални тип на Истоку.

Најпосле, трећи тип је партикуларистичка породица. Она оспособљава своје одрасле да воде живот независно и да се посвете једној одређеној врсти занимања. Она необично јача и развија личну иницијативу. Скандинавци и народи који енглески говоре јесу најбољи примери овога типа породице и друштва. Још да напоменемо: у партикуларистичкој породици, родитељи не сматрају своју децу као својину, нити држе да су деца просто продужење њих самих. Овакве породице обезбеђују снажне и енергичне личности: њени чланови знају шта хоће; наоружани потребним знањем и искуством и навикнути да имају своја права, они су готови да увек приме пуну одговорност за своје поступке. Зато се није ни чудити англосаксонској надмоћности и престижу у свету.

Горња излагања, класификација, пружа слику великог утицаја који породица врши над целокупном организацијом и њеним установама. Мисли се да до данас није било социолошке школе која је истакла функцију, класификацију и социјални значај породице тако јасно као Ле Плеова школа, изузев Конфучија и његове школе

у Кини. Истина Конфучијева школа брани патријархалну, а Ле

Плеова партикуларистичку породицу. Дакле, социолози имају разна гледишта и заступају разне правце кад је у питању социјални тип породице, а нарочито њена улога у колективу. Једно је сигурно, да примитивни народи са патријархалним типом породица, нису никад могли засновати социјалну заједницу: чврсту, повезану и склону на све жртве за добро човека и друштва. Зато има много узрока, а најважнији је васпитање које је у овим породицама било конзервативно и заостало. Деца оваквих породица су по природи конзервативна; њихова пажња се обраћа прошлости, не будућности;

она се не руководе сопственом иницијативом, већ обичајима и на-

викама својих оцева и предака. Овакав начин живота и рада у породици, по свим изгледима, неће донети позитивних резултата у друштву, какве замишља данашња, нова и савремена социологија.

Заиста кад се анализирају све социјалне појаве, у огромној количини материјала, породица заузима једно од првих, управо најважније место у животу човековом, а напосе у социјалној заједници. Без ње се не може замислити друштво, јер је она установа која прибавља средства за издржавање својих чланова о којима се брине и води рачун. То је узгред и прва социјална околина која окружује, вежба и васпитава децу. Поред тога, по речима Ле Плеовим, породица је најпростији облик друштва и она у себи садржи све његове битне одлике.

Поједина монографска испитивања појединих типова породице и друштва, доказала су да у свету треба много и много преуређења и друштвених раорганизација па да се дође до једне израђеније и подесније заједнице, друштва. На који начин, у конкретности, то треба извести, друго је питање које се намеће свим соци-

Учитељ 43