Učitelj

708 Књижевни преглед

везе, па ове тражи у биологији, која је данас једино кадра да помогне психологу у научном решавању психолошких проблема. Отуда ће и ова његова књига добро доћи свакоме ко жели да се упозна са овим правцем у савременој психологији, а нарочито учитељима и васпитачима омладине.

Превод г. Симоновића је лак и пријатан за читање, а предго-

вор г. Бранковића инструктиван. Вит. С. Радовановић

Милан Матковић: Биљке, наклада Књижаре Ст. Куглиу Загребу, 1932 год.

Наставни програм за основне школе није појединачно одредио које природнине треба обрађивати у извесно годишње доба, већ оставља учитељу слободу да бира: што ће и којим редом предузети у природним наукама. Колико је то добро, јер заиста није могуће одредити које ћемо природнине предузети у пролећу, које лети, итд., толико је и зло, јер учитељ: или предузима више неголи је потребно (то бива од веће чести), или предузима премало. Да се та немила појава сведе на праву меру, било би заиста потребно да учитељ имаде добар приручник у којем би могао наћи, не само поуздане директиве за свој рад, већ и саму грађу и њезин распоред на поједина годишња доба.

Потребу таквих приручника учитељи нарочито осећају, па ће им добро доћи наведени рад учитеља Милана Латковића, у којем је прибрана и распоређена грађа из ботанике.

Држећи се прописанога наставног програма аутор доноси поједине биљке оним редом како се оне јављају у природи у поједино годишње доба. При томе нарочито пази да поједину биљку донесе у оно доба кад је она од највећега интереса: или због свога плода, или због цвета; или како друкчије. Према тому навратићемо у јесен нарочиту пажњу у врту на пр.: помоћници, паприки, буники, першуну итд., у пољу на пр.: дувану, шећерној репи, купусу и др., а у шуми гљивама. Воће и много шумско дрвеће и цвеће обрадићемо у пролећу, а жита и различито пољско цвеће и корисне биљке у лету итд.

Свакако, врло је тешко установити у које годишње доба може поједина биљка бити од највећега интереса. Коликогод је аутор, и то с правом, настојао да то правило задовољи, ипак није могао у целости успети. Тако би, по његову, поједино шумско дрвеће (на пр. храст, буква) па воће требало обрадити нарочито у пролећу, а те су биљке свакако занимљивије и деци ближе у јесени кад донесу род. Али, уверени смо, да је аутор биљке овако поређао највише зато да поједину не треба доносити у два годишња доба, чиме би се само радња у своме опсегу знатно повећала. То наше мишљење потврђује и његова напомена у општем делу књиге где каже, да се биљке упознавају самосталним мотрењем у животним заједницама укако и када се у природи јављају с осталим природнинама“ (стр.