Učitelj

730 Др. Никола М. Поповић

То су главни моменти Фројдовог учења о инфантилном сексуалитету.“") Главни узрок неуротичких и психотичких обољења јесте пошиснушост еротичких прохтева, а главни фактор тога њиховога потискивања јесте Над-Ја. Оно што под неповољним приликама страда јесте наше Ја. Оно је посредник између Њега (Ез-а) и спољног света. Његова главна функција јесте испитивање реалности. Према томе оно је позвано да омогући задовољење нагонских потреба (Њега) у спољнем свету, и то под контролом Над-Ја. У нарочитим приликама оно ће угушивати жеље Њега, да би одржало везе са реалношћу; тада ће дотични оболети од преносне неурозе: хистерије или обсесије; или ће се пак повести за Њим, услед чега ће прекинути везе са реалношћу, то јест оболеће од парафреније: параноје или деменције прекокс. Пошто свако од тих обољења има свој предуслов у инфантилној неурози, то је лечење те неурозе од великога профилактичкога значаја, те ћемо се сада упознати са начелима технике која се поставља ради психоанализирања оболеле деце.

Пре свега најважнија ствар јесте у питању: које тешкоће у васпитању деце имамо сматрати за нормалне, а које пак за симптоме њихове неурозе. На ово питање можемо кратко одговорити овако: неуротично дете показује се у свима приликама као неумерено“). Тако се неумереност неуротичког детета испољава у игри, за столом при јелу, у претераној ваљаности, у превеликој покретљивости, у наглим испољавањима срџбе. Од свих ових прилика најважнија је дечја игра. По томе како се дете понаша у игри најлакше ћемо разликовати здраво од болеснога детета. Здраво

87) 5. Егеца, Бег Џпегсапо дез Офризкотрјехез, Ва. М. ст. 428: „Феминистички захтев равноправности полова не досеже овде далеко, морфолошка разлика мора да се испољи у разликама психичког развића“, Још јасније о томе у „Меце Еојре“, ст. 179—80: „И сада нам пада у очи у односу Едиповог комплекса према кастрационом комплексу једна разлика међу половима која има тешке последице. Едипов комплекс дечка у коме он своју мајку жели, а свога би оца хтео да отстрани као ривала развија се — разуме се — из фалусне фазе његовога сексуалитета. Претња кастрацијом принуђава га да напусти овај став. Услед страха да не изгуби пенис Едипов комплекс бива напуштан, потиснут, у најнормалнијем случају он бива из основа разорен, а као његов наследник бива успостављено једно строго Над-Ја. Код девојчице се дешава нешто сасвим супротно. Ту кастрациони комплекс припрема Едипов комплекс, уместо да га разори; под утицајем зависти з-ог пениса девојчица бива одгурнута из везаности за мајку, те прибегне у Едипову ситуацију као у неко пристаниште. Пошто код ње нема страха од кастрације, то отпада главни мотив који је дечка нагнао да савлада Едипов комплекс. Девојчица остаје при њему неодређено дуго, разграђује га тек доцније и тада непотпуно. Образовање Над-Ја мора услед тога да буде оштећено, не може да постигне ону јачину и ону независност које му позајмљују његов културни значај, и — феминисте нерадо слушају када им се укаже на последице које овај моменат има за просечан женски карактер“.

58) Исцрпније о томе види: Мејапе Кле, Гле Рзусћоапајузе Аез Капдез, стр. 104—112. ;