Učitelj

Психоанализа деце и њихово васпитање 729

Едипов комплекс буде само потиснут из свести, он ће из несвести развити своје разорно дејство на психу дотичне особе, услед чега ће она оболети. Ако пак буде разорен, онда ће се дотична особа иденшификовати са родитељским ауторитетима, те ће усвојити њихов ум, њихову аксиолошку свест којом су они мерили и ценили његове поступке за време детињства. У чему се састоји тај процес идентификације ја сам то објаснио на једноме другом месту.“) Овде морам истаћи да Фројд у својој последњој публикацији коју смо досад чешће спомињали вели да овај процес преиначења Едиповог комплекса у Над—Ја „још није потпуно прозрео“) Ипак ово питање има више теориски значај. Са практично-педагошке тачке гледишта важно је увидети услед чега по Фројду наступа потискивање Едиповог комплекса. Он учи: услед образовања једног другог комплекса, наиме кастрационог комплекса. У едипалном стадијуму дете се игра својим гениталним органом, у чему се састоји инфантилна онанија. Тиме оно изазива родитеље или васпитаче уопште да иступе против тога претњом, да ће му отсећи генитале. Но тиме се развија у свести дечака једна такорећи равнодушна претстава; дете ту претњу још не узима озбиљно. Тек кад му се даде прилика да види женско генитале, он долази до уверења да је то дете кастрирано, те и претњу упућену себи од стране својих васпитача почиње узимати 03биљно. Тако се образује кастрациони комплекс“) који по своме смислу значи казну која би дечка постигла, ако би он задовољио своје едипалне жеље. Услед тога дете напушта свој едипални став. Тако ствар стоји са дечацима. Није довољно јасна едипална ситуација девојчица. Као што је речено код њих клиторис игра исту улогу коју пенис код мушкараца, те се на исти начин и код њих јавља онанија која је по Фројду истина „егзекутива инфантилнога сексуалитета,“ али уједно може бити и битни предуслов доцнијег душевног обољења. Међутим код девојчица кастрациони комплекс добија друкчији смисао; кад примете мушко генитале код своје браће или другова оне се осете запостављеним, као да су већ кажњене, кастриране. Место страха да не изгубе пенис,код њих се јавља завист што га немају и желе да га добију. У тој жељи по Фројду има своје порекло њихова жеља за децом. Тако се објашњава разлика између човека и жене која се састоји у томе, што је код жена много јача жеља за породом него код људи. Али такво стање ствари јесте уједно узрок тога, што се женска деца никада не могу потпуно ослободити едипалне ситуације, што иде на уштрб развијања и јачања њиховога Над-Ја. Услед тога су просечне жене морално инфериорније од човека, те утолико уједно женски покрет за равноправношћу са човеком није оправдан.

3) Види „Учитељ“ за децембар 1982, ст. 241. 35) Меше Еојџе дег Мопезипреп, ст. 88. 36) 5. Бгепд, Пег Џптеграпо дез Офризкотрјехев, Ва. У. ст. 425—6.