Učitelj

94 Јован Милошевић

Гогољу не само тему већ и садржај за његовог „Ревизора“ и „Мртве душе“. Али су теме биле у зависности од Гогољеве емоционалне природе и изазвале су у њему она емоционална проживљавања својствена само Гогољу и служиле су као директан повод карактеристичан за Гогољев емоционални стваралачки склад. И опити, који ће бити изложени, потпуно ће јасно показати да захтев ограничења изазива код деце природно и слободно стварање карактеристично за њихову емоционалну индивидуалност. Ова метода показује да један исти стимулус изазива код разних личности индивидуално различиту реакцију.

Као што је речено, ова метода располаже различитим формама своје примене, наиме: темама, сликама, конкретним догађајима или ситуацијама. Треба нагласити принципијелну и фактичку разлику између ове и других метода показивања слика. Шнерсон не тражи од деце да описују показану слику нити да описују утиске које је она произвела, јер је емоција по својој природи таква, да се не може описати. Слика служи као непосредан повод и основа за рад фантазије, згодно средство да се њоме као стимулусом открије емоционалност индивидуе. Показана слика или задата тема морају бити по свом садржају детету разумљиве, треба, дакле, да одговарају његовом узрасту. Осим тога, дете јасно мора знати шта се оче кује, шта се хоће од њега. Ако је онај који пита учитељ или „старији“, тада ће дете, да би сачувало ученичку покорност или школску дисциплину, давати тачан опис и својим расуђивањем и ученичком акуратношћу доводити испитивача до формалних закључака. Може се тада пасти у клопку и сматрати дете, као што чини Бине, типом описним, мисаоним или формалним. Нејасна примена или неправилно схватање ове методе може бити узрок, да испитивано дете даје само опис показане слике у коме се не изражава слободна фантазија. Споредне околности које могу бити узрок неуспеха јесу: озбиљан учитељев тон, озбиљан израз лица, време наставе, школска атмосфера. Ови случајеви доказују само да су за експерименте потребни посебни услови у којима ће се моћи да јави слободна фантазија, а никако не доказује да дете припада описном типу. (Познато је да је Шилерово надахнуће на неки начин било везано за извесне чулне надражаје, мирис трулих јабука на пр.).

Особеност ових метода не састоји се толико у новим начинима прибављања материјала, колико у начину искоришћавања и тумачења тога материјала.

4 Метода препричавања. Ова се метода састоји у томе, што се детету читају неке приче и тражи се од њега да то на свој начин преприча. Шнерсонови опити показују да у