Učitelj

Шнерсонова испитивања 95

препричавању избија слободна фантазија детета, које много шта испричаног испушта, много додаје а много шта опет преиначује, оригинално комбинује. Све ово карактерише његову индивидуалну природу. Шта ће дете из испричаног запамтити није одређено случајношћу. Напротив. Ма колико то било мало значајно са гледишта логичког, од огромног је значаја са гледишта психолошког. Не треба никад сметати с ума чињеницу, да се сфера човекових интереса увек поклапа с његовом емоционалном сфером.

5 Метода репродуктивног причања. По овој се методи детету чита некаква прича и после неколико дана обично 5—6 тражи се од детета, да се сети прочитане приче што је могуће тачније и потпуније. Опити су показали да свако дете репродукује на свој начин. Оно и овде — као у прошлој методи —- много што шта додаје, испушта, комбинује, с том разликом, што оно то у овом случају чини свесно, док у оном првом то чини несвесно. Ова репродукција претставља стваралачку прераду елемената сећања, емоционалних преживљавања и дечјих тежњи. |

6 Метода сећања. По овој се методи тражи од детета да исприча неку своју успомену или се просто тражи да исприча нешто занимљиво из своје прошлости.

Опити су показали да та сећања претстављају израз емоционалне личности дечје. При сећању имамо два занимљива момента за карактеристику емоционалне личности. Први моменат је избор материјала; из скровишта преживљених утисака дете изабира само одређен круг претстава које у сећању репродукује. Већ сам избор материјала открива линију емоционалних стремљења детета, центар његових емоционалних интереса. Други моменат је стваралачка прерада изабраног материјала. Ова два момента можемо краће формулисати: први је — чега се сећа, други — како се сећа. Оба су момента карактеристична за његову емоционалну личност.

Ова је метода слична 4 и 5, нарочито својим другим делом, који се односи на прераду репродуктивног материјала. Разлика је само у томе што се код последњих метода материјал прибавља преко књига, док се код овог материјал узима из преживљене прошлости. Принципијелно узев ова је разлика важна због момента избора.

7 Метода избора слика. По овој се методи тражи од детета да изврши избор слика различитог карактера и садржаја, и тим се поводом захтева од њега да нам исприча што поводом изабране слике. У суштини то је метода везаних задатака помоћу слика, али и овде као у прошлој методи придолази нов моменат, моменат избора, што овој методи даје знатно преимућство.