Učitelj

126 Свет. О. Аврамовић

жије законодавство је у нама самима — мање у писаној речи и прагматици. Људство је збир индивидуа —- није гомила. Личности пресуђују а не гомиле, а кад су гомиле то радиле, знамо, како је било.

Свет је ишао за човеком. Из Богочовека је зрачила мудрост, љубав, правда и истина.

Аукторитет као и хероизам су индивидуални појмови.

8.

Тајну успеха једнога Хитлера, Мусолинија и Кемала не треба тражити у њиховим национално-социјалним и економским теоријама (те теорије остаће теорије — ко зна докле), већ у њима самима, у њиховом „индивидуалном“.

Ганди — да и њега поменемо — је индивидуално психоетички јак и отпоран. За таквом снагом и фигуром свет иде а не за његовом социологијом и философијом, коју тешко да и разуме... Ганди се с тога и не креће у мрежи формула и фраза, већ утиче личним примером скромности, простоте, смерности, самопожртвовања. Његова мађија је у — босим ногама и жуљевитим рукама. Кад Ганди ћути и гладује баш тада је најречитији. А све су то индивидуални квалитети.

Апостолство није било никада везано за сјај и раскош, већ за рите и трнов венац.

Голгота је лични хероизам. Крст живота (а мало је њих без крста) је ознака личне храбрости и издржљивости. Личност је дух и духовна дисциплина. Маси се дисциплина натура и она је мрзи.

У

Кад се данас говори о „кризама“ у разним облицима и односима, мисли се поглавито на „социјалну кризу“ у најширем смислу речи. Привредна, економска, финансијска, духовна и етичка „криза“ итд. — све то улази у појам „социјално“. И поред свега прогреса чућете често да је „социјално“ у декаденцији. И отуда поправити, препородити друштво значи излечити болесно „социјално“. За нас, међутим, проблем је више „индивидуалан“ но „социјалан“. Постоји индивидуална криза, дубља, оштрија но ма која друга.

У историјском развитку људства постојало је прво „индивидуално“ па „социјално“. Постојао је прво човек, па људи. Данас су остали људи а — изгубљен је човек.

Она крилатица „тражи се човек“ има пуно смисла. У далекој историјској позадини нису постојале „кризе“, јер је човек био довољан себи и јаче изражен...

Све веће и сложеније друштво гуши човека.....