Učitelj

86 Душан Ј. Јовановић

сабопа] ртоћјетоз 1. 1911. — УУ. У/ећекатр, Чејђа фева ноте па ЧећаНепетепде а Еелећипе плд Олтетлеће, 1. ДА Ови = Н. Репгет, УсћаНећ па Бетеп. Тћеоте ша Ртахј5 дез МУеткилкезтећиа дер Џлфет- ппа Миејафше. 1909, — Фогел и Росгер, Екхарт и Лилвиц већ траже укупну наставу, и стога ће овде бити само поменути. — Ф. Гансберг је такође умногом Олизак овом покрету, али он је већ приказан у првом одељку овог рада.

Први покушаји да се „школа учења“ преобрази у „радну школу“ учињени су у Америчким Сједињеним Државама, у земљи где је моћ технике потиснула духовне науке, а моћ рационалних решења традиционалне, историјске вредности. Тамо је постао, а великим делом је и остварен, наставни план Џ. Дјуеа, који је примена Марксовог материјалистичког схватања историје и волунтаристичке психологије на педагогику.

Џ. Дјуе замера школи да је осудила дете на мирно слушање и седење, на пасивно примање. Дечји нагони немају везе с овим стварима, већ су управљени на дружење, стварање, испитивање и огледање, на уметничку забаву. Дете, затим, мора да ћути, и поред живе жеље да се изрази. Према томе данашња настава није природна. Да то буде, она има да пође путем, којим је досада ишло човечанство. А оно није постало оно што је учењем напамет, већ радом којим је себи осигуравало животни опстанак.

У својим играма сама деца показују прав пут. У њима се она враћају на технику прастарих времена; она граде колибе и подражавају лов стрелом и луком и сл. Треба само наставити и систематисати игру. Свака теоријска настава мора почињати с каквим практичним послом. Она мора да чува везу са „животом дететовим у кући и суседству“, ако се не жели да без чврстог ослонца, лабаво и несигурно, лебди у ваздуху. Књига не може заменити самостално испитивање, она само тумачи, објашњава и проширује. Прве појмове о биљкама не треба, на пр., дати деци на основу уџбеника, нити на мртвим примерцима из хербаријума, нити на убраним биљкама распарчавајући их, него их деци треба пружити у најтеснијој вези с кувањем, предењем и ткањем. Темељно познавање брава и сатова је почетак физике. Уз то долазе још и технологија, цртање, сликање и моделисање, такође музика. „Формални предмети“, читање, писање и рачунање изостају док деца сама не осете потребу да их примене у свом животу. Гимнастичка настава није потребна, пошто је радни живот у школи спојен с непрестаним кретањем тела. — Тако ће се дете заинтересовати за школу и поклонити јој сву своју пажњу, а дисциплина неће морати да буде друкчија, него у прикладном породичном животу. У оваквој школи дете ће