Učitelj

Савремена почетна настава 87

морати да осети да је оно „сунце, око кога се окрећу све школске установе“. А оно тои треба да буде.

Па ипак, да ли је стварно могуће везати све предмете, па на пр. и апстрактне односе између бројева, затим све историјске чињенице и сва морална и религијска начела, за технолошка занимања» У 1897 основао је Дјуе у Чикагу „универзитетску основну школу“, један „лабораторијум за студенте педагогике“, у коме је практички опробао своје резултате. Чини се да су испитивања у овој вежбаоници умерила његову смелост. Дјуе додуше и даље мисли да је за дете свака чињеница „јероглиф“, ако се не доведе у везу с радом, дакле с његовим доживљајем, с његовом вољом и осећањем. Али он сад опомиње да „садашње дечје способности и интересе“ не треба сматрати „за нешто коначно и по себи значајно“ и да се треба чувати „сентименталног идеализирања наивних дечјих ћуди и чина“. Рекло би се да он сад унеколико мења и свој први план. Читање и писање на пр. он сад захтева већ за седму годину, али „не много“.

Идеје Дјусове наишле су на широко одобравање у Америци. Ст. Хол је прихватио и допунио Дјуеову критику. Он налази да „школа мора бити живот, а не само да даје опрему за живот“. Нарочито устаје против „филистара формалног образовања“ и њихових „отрцаних теорија“. За присталице „формалног образовања“ школа је, уопште говорећи, „место где се не учи ништа употребљиво“. Цео систем америчког васпитања изграђен је пре фабрике, у доба домаћег рада, он више не одговара данашњим облицима рада. Празнина, која се данас осећа између школе и радионице, мора да се испуни индустријским васпитањем. Лењир, шестар и прости ручни алати треба да се дају деци у руке при њиховом ступању у школу, да направе коју просту играчку, на пр. змај, претечу авиона. Према Холу, једна оваква организација није само економска, него и социјална нужност. Као што су америчке пољопривредне школе, т. зв. „школски вртови“, уздигли америчку земљорадњу изнад европске и, како Хол с пуно хумора каже, „приближиле (Америку) Богу и свемоћном долару“, тако би требало да буде и са индустријским школама. Оне би, по њему, биле, у неку руку, само „нов пут ка Богу и свемоћном долару“.

У Немачкој је Г. Кершенштајнер, готово у исто доба кад и Дјуе у Сједињеним Државама, тражио „да се наше (тј. немачке) школе учења делимично претворе у радне школе“, захтевајући да се, као што је он сам то већ учинио са минхенским основним школама, дају деци, у најтеснијој вези са очигледном наставом, и техничке поуке. Он овде има у виду врсте рада које су најближе домаћем раду, нарочито вртарство и радове у дрвету. Кершенштајнер је, уосталом, нашим