Učitelj

88 Душан Ј. Јовановић

школским радионицама толико познат, да је исцрпније приказивање његових погледа свакако сувишно.

Принципе радне наставе на почетну наставу први је у ширем обиму и с планом применио В. Ветекамп, школски директор из Шенебека крај Берлина. Он сматра бескорисним реформе у дотадашњој настави читања и писања. Мора се раскрстити с читавим поступком. Пре свега треба избацити буквар, јер он својим крутим распоредом градива омета радну наставу, а деци одузима посао који сама могу свршити.

Данашња очигледна настава је, према Ветекампу, више настава речи него ствари, јер су посматране слике повод једино за активност ока и уста. Како ученици не посматрају довољно темељно, помоћу слике се ретко долази до исправних опажања. Тачном гледању и посматрању око може поучити тек рука и вежбања у којима учествују чуло пипања и мускуларно чуло. Према томе, свако исправно опажање претпоставља саморадњу. Тек продуктиван рад показује да ли постоје исправна, јасна сопствена опажања или су само „научене“ празне речи. Саморадња одржава пажњу изнутра и стално је повод за нове радости при стварању. Прва настава треба да утиче на децу тако, да их заинтересује, и тако, да их оспособи за учење. „Као што дечји поглед остаје лако разрок за цео живот, ако су погрешно научени први покрети ока, тако се духовно опажање лако исквари неправилним вежбањем у првој школској години“.

Наставни поступак Ветекампов заслужује нарочиту пажњу. За предмет разговора учитељ треба да избере какво концентрационо градиво, на пр. у петој недељи наставе за предмет разговора може се узети кокошарник. Ученици причају шта су видели посматрајући кокошарник, казују шта знају о његовом уређењу, износе своја запажања из живота кокошака и сл. У згодном тренутку учитељ убацује какву малу песмицу, на пр. „Сви петлићи.....“, какву причицу или декламацију. Кад се обради део лекције предвиђен за тај час, учитељ наводи разговор на један од предмета поменутих у разговору, на пр. на јаје. Јаје се посматра, ближе испитује и описује. Сад долази израда предмета у пластилину, јер „схватање руком је посредник за схватање разумом“. Првог часа праве се јаја, другог чаша за јаје, трећег гнездо с јајима. итд. За прављење се узима 75—100 гр. пластилина и линолеум величине 25%х15 цм. Стално поређење производа са стварношћу одводи дете корак по корак правилном опажању. Прављењу се прикључује по правилу и претстављање предмета у контурама најпре помоћу мањих или већих дрваца, онда писаљком (обичном или у боји). Овако се слажу од дрваца или цртају: кокошарник, лествице за кокошке итд. Од ученика се: траже само типичне форме (слике сећања). Они не праве и не