Učitelj

Заштита абнормалне деце 21

Али и абнормална деца имају право на заштиту и помоћ и ми смо дужни да се о њима бринемо, да их према њиховим споссбностима васпитавамо и да им помажемо у сваком погледу. Баши закони и њима признају сва ова права и прописују нарочите установе за заштиту и васпитање абнормалне деце. Готово нема такве мајке, која не би своме телесно или душевно недовољно развијеноме детету желела све оно што жели и своме нормално развијеноме детету. Штавише, она се за ово своје недужно дете још више брине, све предузима и свуда тражи савете, шта би још могла учинити, па да би и ово њено дете било способно за живот, да би и оно било корисно за друштво. Сами родитељи или сама школа, нису кадри да даду абнормалној деци сву ону помоћ, која је потребна за обезбеђење њихове боље будућности. Помоћ и заштита абнормалне деце није и не може бити задатак и циљ само једне друштвене средине, него је заштита абнормалне деце проблем, који треба да се реши заједничким радом и заједничким настојањима државе, самоуправних тела, хуманих друштава и приватне иницијативе.

Проблем заштите абнормалне деце није нов. Културни наРоди су се увек бринули и о абнормалној деци. Упоредо са напретком културе развијало се и схватање заштите абнормалне деце. У своје доба веровало се да абнормално дете, нарочито слепо или глувонемо, не може да постане користан или продуктиван члан друштва. Зато су се раније абнормална деца издржавала од милостиње, а у појединим случајевима и од редовне помоћи у неком манастиру или у некој болници. Али усавршавањем медицине и педагогике абнормалност је данас већ дотле испитана и проучена, да се у појединим случајевима може и предупредити, а у многим случајевима помоћу нарочитог педагошког и здравственог лечења и савладати. Данас се заштита абнормалне деце не састоји више у томе да се обезбеди њихово издржавање и исхрана, него у правилном разумевању, лечењу и васпитавању деце која су ма на који начин у своме телесном или душевном развоју сметена. Сврха данашње заштите је дакле: оспособити абнормално дете за користан и продуктиван раду друштвеној заједници. Овај циљ може се најбоље постићи у разним установама, у којима се абнормална деца негују, васпитавају и образују. Овакве установе су: заводи за негу и заштиту; школе и одељења у којима се абнормална деца васптавају по нарочитим програмима и методама, који су удешени према индивидуалним способностима и склоностима појединих врста абнормалне деце; домови са потпуно уређеним радионицама у којима ова деца могу да изуче занат за који имају највише телесних и душевних способности, домови у којима одраслија абнормална деца, која су већ изучила неки занат или се иначе успособила за самосталан живот, али нема ко да се за њих брине, могу наћи склониште и зараду, док се и за њих не нађе подесно место у некој радњи или неком предузећу; и, најзад, установе за заштиту оне абнормалне деце, која нису способна да се сопственим радом издржавају. Овде треба да напоменемо и све мере које се преду-