Učitelj

Вагнерове мисли о младежи 33

У једној скорашњој студији о Александру Вине-у, један је од наших сувремених историчара рекао: ; „Ова човечност, ова универсалност науке и духа Винеова, зајамчава му симпатичан пријам и озбиљан утицај чак и на оне који не верују у хришћанске догме, али који верују у савест и да постоје невидљиве стварности које савест предосећа и открива. '!

Примењена на само Јеванђеље, слична би напомена била још тачнија. Ћ

Поштујте сами себе, млади људи, који тражите и мучите се у области идеја. Љубите своје сиромаштво! Не страшите се да почнете с малим и да умножавате полако и поуздано. То је необорив закон за духовне тековине. Не слушајте спекуланте који ће вам говорити о богаствима, одједном стеченим. То су најгори међу онима који наводе на зло. Више него невиност свога тела чувајте невиност свога духа. Вера је сестра слободе. У крлетки, она умире увек. Не дајте се подјармити никада зато да бисте боље живели. Тако ћете изгубити и оно мало што имате. Али полажући право на оно што је ваше и радећи у духовној независности, признајући другима што тражите за себе, сећајте се да је човек социјално биће. Он је то у религији као и другде.

Вера је, извесно, лична; али она има то заједничко с љубави, што она тежи да постане везом између људи. Та веза постаје то снажнија што је мање наметнута. Преко је потребно тражити сабраство религијско и у заједници неговати оно чему се надамо, у што верујемо, што обожавамо, најзад. Уосталом религијски облик сутрашњега дана приближиће се оном примитивнога хришћанства: он неће презирати ниједан облик уметноСти и спољашње лепоте којима се показује невидљиво царство, него ће бити, пре свега, жив храм браће, уједињене истом љубави.

Осим тога треба поштовати наслеђену и предањем задобивену солидарност у оном што је најбоље у њој, јер иначе бојати се да се не изгуби сав плод који нам је донела историја. Како припадамо рођењем једној религијској средини, дужност је да јој одајемо велико признање. Љубити своју цркву добро је као и љубити своју породицу и своју земљу. Али у. се јавља један гребен: партијски дух у религији, искључиви дух. Млади верници, бежите од њега као од куге! Боље је бити и сам него неговати у заједници дух искључивости и духовну охолост. Као у свим стварима, наше доба тражи, и у области религије, велику ширину. Дужност је садашњега часа братинство, а појединачне цркве, какав и био разлог за њихово постојање, добре су само ако нас припремају за општу цркву.

одређене ствари: треба Се, у неком смислу, увући у једну рупу, дужност тражи да уђемо у један круг.“ Данас је неодољива ду-

: Сабпе! Мопоћ А!ехапдте Ме! (Кеуце сћгвбеппе, таг5 1891). 2 Писац овде мисли нарочито на средњи век.

Учитељ | 3