Učitelj

252 П. А. Сорокин

знање. Оно постаје живо само шада, када човек поред шога што зна: како треба кувати или градити мост, или орати, или учити, или управљати, уме стварно све то и да ради.

Школа, као „радионица за васпитање и прерађивање људи“, мора да навикне човека на умење да ради и да га снабде са одговарајућим навикама и начинима рада. Све те функције врши и породица. Породични посао продужава школа. Она мора од човека да створи социјално биће, да појача у њему импулс социјалноврлинског карактера, да на њему накалеми мноштво других импулса, да пригуши, ослаби и „каналише“ антисоцијалне импулсе, да снабде човека умењем да делује у сагласности са знањем у разним условима његовог живота и да развије све његове позитивне, а ослаби све његове негативне стране. Такав је, укратко означен, задатак школе. Из тога пак јасно следује сва социјална важност њене функције. Којим се пак начинима и методима постиже успешно васпитање, то није тема овог чланка. То је предмет педагогике у ужем смислу, која је на жалост, још јако несавршена.

Овде смо изнели главне социјалне функције школе. Из овога нацрта постаје схватљива изузетно важна улога, коју игра школа у послу формирања људи и у условљавању историске судбине друштва. Заједно са породицом, школа је скромна и неприметна „радионица“, у којој се граде услови за судбину читавог народа. Ако су школе, те друштвене „лабораторије“, добро уређене, онда су самим тим испуњени и главни услови, који су нужни за здраво цветање друштва, а тим је самим ударен чврст темељ и први спрат за добру социјалну зграду. Ако ли пак ове „лабораторије“ Рђаво раде, онда се, и поред свих савршених државних устава, религиозних и др. установа, не може изградити добра социјална зграда. Њени нижи спратови биће такви, да ни највештије израђени „кровови“ и „настрешице, не могу учинити да цела зграда буде чврста и хармонична. Људски материјал, искварен у првим „лабораторијама“, „лабораторијама породице и школе“, не може бити у целини поправљен и у другим лабораторијама, као: професије, цркве, државе и другим социјалним установа ма које продужавају рад на социјалном васпитању личности и условљавају историску судбину друштва. Ето зашто су питања правилне организације породице и школе важнија од питања политичког и црквеног уређења.

Родитељи и учитељи у свој својој укупности утичу на ток историје свога народа, много више него и најважнији поглавари државе и цркве, те је зато њихова одговорност за судбину друштва већа од осталих одговорних лица. Ово мора да има на уму сваки народ, који жели да живи и да цвета.

Соуека тоги изгест зато дођга аеја, а ткако гета! Ј5Ко баго. но гаје Соуек је опопко адођаг, Ккопко Фођта ст! дтиготе. рекКатг!