Učitelj

Социјална улога школе 204

поново пролази дуги и мучан пут којим је прошло све човечанство. Из овога постаје јасна и огромна улога учитеља и професора у судбини ученика и свега народа. Наравно, да овде нема · места излагању педагошких метода, помоћу којих школа најбоље може да испуни ову образовну функцију. То је посао педагогике у ужем смислу.

Са своје стране ја ћу да истакнем само три главна услова: прво, школа мора даваши права знања и право искусшво, а не псевдо-знања пи псевдо-искуство, у смислу значења ове речи како смо то раније нагласили, Друго, школа мора давати знања која су датоме човеку сшварно потребна, а не сме да набија у његов ум пи памћење мноштво искиданих чињеница, које му савршено нису потребне. Свет људског знања сада је тако простран, да га један човек не може обухватити. Хтео-нехтео сваки човек је стављен пред дилему да бира један кутак овога света. Природан кутак за свакога од нас биће тај, који нас привлачи и тај који ће нам бити нужан практички у нашем животном путу.

Треће, школа мора мање да снабдева ученике подацима, 4 више да их развија пи правилно поставља њихов умни апарош, васпитавајући њихове способности да самостално мисле или учећи их да правилно мисле (посматрају, користе научне методе и изводе правилне закључке). Ако се постигне овај услов, онда пе"се сваки ученик лако снаћи у додиру са сваким материјалом. Ако се то не постигне, онда неће помоћи никакви подаци, па били они по количини једнаки са највећим енциклопедиским речником. Само вршећи ово правило, школа ће бити оно што мора бити.

4

Трећа је главна социјална функција школе — васппшна у ужем смислу ове речи. Садржај те функције је у шоме, да израђује од човека —- косшши5-а, створење прилагођено друшшвеном животу, које уме мирно да се уживљава по коегзистира са себи слилним; не изопачавајући себе, да буде у исто време корисан другим људима.

Ја сам раније на другом месту подвлачио, да се човек рађа са најразноврснијим импулсима. Ту постоје не само социјални, већ и антисоцијални инстинкти, не само алруистичке, већ и егоистичке наклоности. Остављен самом себи, изван утицаја социјалног прерађивања, човек би се мучно прилагодио друштвеном животу, мучно да би могао да мирно коегзистира са осталим људима. Да би ово било могућно, нужно је његово преваспитавање у правцу напрезања његових социјалних импулса и слабљења, гушења и нештетног каналисања његових антисоцијалних инстинката.

Упоредо с овим сложеност савременог друштвеног живота захтева да се сваки човек снабде не само знањима, већ и умењима да знања примени у животу, тј. умењима да ради свесно и да знања оствари у своме владању и својим поступцима. Голо знање, тј. усвајање одговарајућих идеја и теорија — мршво Је