Učitelj

256 Др. А. Либерт

може развити до извесне висине. Можда је овде општа вредност важења коју имају чисто рационална сазнања навела на погрешну претпоставку, да општост тих сазнања указује на једну опшу диспозицију разума, која се не изражава само у општим сазнањима, него која као „моћ“ постоји код свих људи, па ма самоин као клица.

Уз то се може придодати још и чињеница, да је могућност једног изображавања чисто по разуму, општија, и мање зависи од специјалне даровитости, као што је то на пр.: диспозиција за развиће воље, уметнички дар или моћ религиозног доживљавања.

Сигурно је да овде учествују и извесне предрасуде. Такође и оно погрешно закључивање, које смо мало пре споменули, а које се састоји у погрешном закључивању од општости сазнања по разуму на једну општу диспозицију разума.

Ми морамо у сваком случају рачунати са том изванредном чињеницом, која се састоји у претпоставци:

а) да је извесна просечна моћ разума урођена свима људима; и

ђ) у другој претпоставци: да се опште призната диспозиција разума може уопште развити и да просечно сви људи могу развити разум до извесне опште висине.

Та претпоставка је од највећег културно историјског и културно политичког значаја! Јер на њој почива ни мање ни више могућност екзистенције и право школе

Људи су често тражили образложење за оснивање школе и разлоге за нужност школске обавезе. Емпиријски и историјски узев, разуме се, постоје зато читав низ разлога.

Пре свега може се указати на тежњу за знањем и образовањем, која постоји код већег броја људи; једна тежња за знањем и образовањем често је у потпуно наивној форми, у форми просте љубопитљивости.

Даље се може указати за образложење школе на нарочиту склоност свих људи да траже одговор на своја питања, које је научно и које опште важи и које према томе задовољава разум. Ту наклоност не може задовољити који било човек, нпр. један научно неспреман отац или какав било домаћи васпитач. У неку руку се тражи одговор од једне меродавне личности, дакле, од једног учитеља који је научно спреман и званично признат. И што је тај учитељ признатији и што је његов положај виши тим ћеи одговор бити убедљивији. Нису сасвим без значаја политички и социјални обзири и становиште за уређење и изградњу школе и за увођење школске обавезе. При томе се полази од становишта да ће опште добро бити тим веће, да ће оно бити тим јаче и од веће вредности што је веће интелектуално образовање његових чланова.

Да ли је то убеђење потпуно исправно, то је једно велико питање. Од пресудног значаја је овде становиште, да нам разум и науке дају корисно оружје у животној борби, оружје у борби за одржавање, за снабдевање, у борби против болести и смрти, у борби за побољшање животних прилика, за подизање друштве-