Učitelj

298 Др. Михаило Геновски

пада на човечији живот, већ и на живот сваког живог бића. Један је изузетак од овога била змија, јер су били убеђени, да је змија пребивалиште и оличење самога ђавола.

17. У одрицању власти и принуде је било и нечега позитивног, било је жудње за слободом. Словен је био земљоделаци под отвореним небом земљоделски труд је одгајио самосталан и слободољубиви дух; а од Византије позајмљено световно и црквено урећење га је гушило. Поред тога стварасе и установа ропства. Богомили су били против ропства. Они су учили своје „да се не потчињавају својим господарима; хуле на богате; завиде цару; исмејавају старешине; укоравају властелу ; мислећи, да су омрзнути од Бога они, који раде цару и заповедају сваком слузи да не ради за свог господара“ — тврди Козма (59) а сам признаје да је понашање господара према својим робовима било више него нечовечно — они нису давали могућност робовима чак ни да се помоле Богу.

18. Богомилско учење је било истинска апологија сиромаштва. Богомили су објавили сиромаштво као основно начело у животу“) Богатство је сматрано као творевина ђавола. Та зар није ђаво господар богатства» Ко располаже богатством врши ђавољу заповест. Зато они нису завидели богатима. Савршени богомили су се одрицали сваког личног богатства и радили су у богомилским задругама. Истинско богатство за савршеног богомила било је духовно богатство, богатство у добротворима и способностима за доброчинство. Но ту у богомилском учењу има нечега парадоксалног: богомили су били против богатства, а овамо су се борили да буде земља отета од властеле, епископа и манастира и да буде раздељена сељачким бескућницима и робовима. А зар земља није била прва творевина ђавола» Борба за земљу — значила би борбу за господарење над материјалним, које је остварење воље и овековечавање господарења „греха“. Ту је, заиста, богомилско учење нелогично. Можебити да су богомили при отимању земље од богатих и раздељивању сиромашним и бескућницима «сматрали, да је специално земља неопходно средство за узвишење духа. Богомили су исто тако били против тела, али су били и против убиства, јер је тело схваћено као неопходно средство за препорођај духа.) Ту логично јединство учења отступа испред силе једног друштвеног и економског захтева, који лежи дубоко у узроку целокупног богатства: захтев да се побољша положај разореног народа. Богомилство је први земљораднички покрет на Балканском Полуострву“) са доста јасно схваћеним узроцима постојећих друштвених и економских недаћа и са јасним захтевима за аграрну реформу.

19. Узајамно помагање је била етичка норма, коју су богомили противставили просјачењу. И богомили су можда први ко-

ђ Рачки: Рад, Х, 212.

у Минко Генов: Презвитер Козма и његова беседа, 168.

8) Филитов: Философски проблеми у богомилском учењу, 282. 4) Клинчаров: ц. с. 116.