Učitelj

Оз (о ид

Фр. Дртина као педагог

СЛОВЕНСКИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Фр, Дртина као педагог

— Од Д-р јосифа Хендрика —

Фр. Дртина је припадао колу најсјајнијих и најутицајнијих чешких посленика. У прво време он се био посветио филозофији. На његово филозофско развиће пресудан утицај имао је Т. Масарик, па је пок. Дртина у своме научном, културном и политичком раду био један од најбољих његових суратника. Дртина јеу филозофији припадао идеалистичком правцу; идеал хуманости, проглашен од стране Масарика, занео је његово срце.

„Човечност, у целини и правилно схваћена, најбољи је завет наше епохе у прошлости; остварујући њу, ми реализујемо духовни и морални идеал неколиких векова; следујући за њом, ми марширамо на челу човечанског прогреса. Човечност је за нас наш национални задатак, који су изградили и нама завештали чешка браћа; идеал човечности сачињава сав смисао нашега живота.“ Ово Масариково:) кредо постало је Дртинино вјерују. Па ипак је Дртина био тако исто убеђен, слично Масарику, да је идеја човечности мртва без рада на остварењу истоветног идеала, Зато Дртина целога свога живота тежи да идеал човештва, који он исповеда, победи у стварности. Али које је средство најбоље да се овај идеал оствари, ако не васпитање» Отуда је и разумљиво зашто се пок. Дртина са ентузијазмом бавио проблемом васпитања. Будући у филозофији педагог, а у педагогици филозоф, он је своје педагошке погледе праткао својим филозофским убеђењем. Зато педагогика Фр. Дртине има одређено идеалистички карактер. Дртина је позитивистичку педагогику јавно прогласио. за нетачну. „Доследно васпитање у смислу искључиво позитивистичком, говори он, не би било у стању да донесе оне добре резултате, које је сам Конт очекивао и који је и нехотично следовао за филозофском илузијом. Сусређујући се у целини на интелектуалним способностима, позитивистички систем не може бити довољан разлог за свестрано васпитање.““) Против позитивизма Дртина говори, да човечански живот, свестрана припрема за који и јесте задатак образовања, ни изблиза се не исцрпљује интелектуалном и сазнавачком човековом способношћу; педагогика се зато не сме ограничавати једино на развиће те способности, већ се тако исто мора бавити и питањима о смислу живота>

Идеалистичку педагогику Фр. Дртине можемо даље окарактерисати као социјалну педагогику. Дртина, у своме делу Иде-– али образовања, наводи речи Коменскога о томе, да се човек не рађа само за себе самог, већ и за човечанство, за чију корист се он мора старати да начини што више својих напрезања. Дртина

1) Види „Сезка ојатка“, 5 78

2) „Угиспу чЧоушк редавогску, реч „розтуизтиз“