Učitelj

Социјална улога школе 249

на растојању 110 километара у подземне галерије Натала и Трансвала, струјом од 150.000 волти, равна је раду од 2'/, милиона људи, који моментано преносе на 1000 километара. По прорачу„нима ауторитативних техничара сва енергија, коју су човечанству дале у руке физичко-хемиске науке, равна је енергији од 200 милијарди људи. На тај начин, физичко-хемиско знање дало је човечанству 200 милијарди бесплатних радника.

Пред овом цифром становништво Земље је малено. „У току милиона векова природа је дала Земљи !'/, милијарду становника, а бујни развој физичких наука за пола столећа створио је човечанству стопута већи број помагача.“ Када бисмо преобратили све становнике Земље у робове, када бисмо изоставили све друге облике рада, ми не бисмо добили толику снагу, коју даје техника створена на подлози физичко-хемиских знања. — Овај биланс искључује даље доказивање колосалне улоге знања, као објективне снаге. Знање је сила и то огромна сила. Она се свуда испољава. Захваљујући знању раде фабрике ирадионице. Захваљујући знању, ми путујемо железничким путевима, паробродима и аеропланима; знање одева, обува и храни нас; знање преобраћа планине у равнице, море у суву земљу, хладноћу у топлоту. Знање помаже одржање живота и здравља. Оно је слично сунцу: човечанство је због њега живо, а без њега би ишчезло. Да нема знања, не би ни нас било: ни фабрика, ни радионица, ни пароброда, ни возова, ни одела, ни хране, ни кућа, музеја и дворова; без знања се не би могло живети у хладним пределима; укратко речено: без знања ми бисмо животарили и у целини зависили од природе.

Зато је био у потпуном праву онај социолог, који је казао мисао: исшинска слобода шо је знање. Не мање он је био у праву када је тврдио, да сваки човек, увећавајући или ширећи знање, претставља у исто време и ослободиоца човечанства. Човек, који је први открио да је 2х2=4, био је највећи револуционар. Зато свако научно откриће оставља извесан траг: оно неизбежно утиче на сав ток историје. Откриће паре и електрицитета изменило је сав економски живот људи. У већој или мањој мери исто се може рећи и за свако откриће; ни једно од њих не пропада узалуд. Прави су ослободиоци човечанства били пре свега велики научници, који су, слично Фарадеју или Стивенсону, Аркрајту или Пастеру, откривали истине и предавали у руке човечанства тајну управљања силама природе. Захваљујући развићу физичко-хемиских знања, сада је ван спора њихова огромна улога.

Знања пак, која се односе на свет живошних појава, још нису достигла висину развића физичко-хемиских наука. Зато улога биолошких наука у процесу историје није тако значајна, али је и она велика. Биолошка знања створила су агрономију, сточарство, хигијену, санитарију и медицину. Захваљујући тој врсти знања човечанство је оплеменило животиње, увело боље облике земљорадње, повећало жетву, створило болнице, и њиме чува и одржава своје здравље. Да није тих знања, ми бисмо слично старим својим прецима, живели и даље ловом и риболовом или земљорадњом где