Učitelj

250 1. А. Сорокин

је једини алат мотика, способни да хранимо десетине и стотине људи, али неспособни да дајемо храну стотинама милиона. Са развићем биолошких знања и њихова корист и снага постају све веће и веће.

Знања пак, која се тичу човека п друштвених појава, ах, још сшоје врло ниско. То што се зове именом хуманистичких и друштвених наука, у огромном свом делу претставља псевдознања. Зато оне и не утичу. Зато се од њих, као од лажних идеја, често добија штета, а не корист. Зато ми до сада и нисмо умели добро да удесимо наш заједнички живот и нисмо способни да се боримо са друштвеним невољама. Ми не знамо, како је најбоље да се организује друштвени и политички строј, ми не умемо глупога начинити паметним, преступвика часним, злог човека — добрим; ми не знамо, шта је добро а шта је рђаво. Ми не умемо да избегавамо свађе, злобе, расправе и борбе. Све невоље и потресе лечимо само затвором, заточењем, стрељањем и вешањем. Рецепти су прости, но мучно да су паметни и много корисни. Треба ли других доказа за нашу необразованост у области друштвених појава! Сви покушаји борбе са друштвеним невољама претстављају испољавање глупости и секташких веровања, а не знања. Али тако је било, тако јесте и тако ће бити све дотле, док не добијемо право знање (а не увек знање) о човеку, његовом владању и целокупном друштвеном животу. Знање није све, али је оно нужан услов за сваки практичан напредак.

Међутим, ми смо мишљења да ће у току историје и с порастом искуства, расти и наша знања и у области људских друштвених појава. С њиховим порастом неизбежно ће се повећавати и средства за стварно побољшање друштвеног живота. Неуспешни експерименти уступиће место реформама, које су засноване на тачном знању. Средства за борбу против наших невоља рашће и по количини и по квалитету. Тада и само тада човечанство ће добити на располагање снагу, која је способна да управља самим људима и током своје историје. На место слепог човека, који се управља по слепим страстима и инстинктима, јавиће се човек који има тачна сазнања не само у физичко-хемиским и биолошким појавама, већ и о самом човеку, његовом владању и његовом заједничком животу са осталим људима. Тада ће човек узети самог себе под контролу и свесно ће управљати собом и током своје историје. — Такве су перспективе пред нама. Да се њима приближимо нужно је развиће знања. Знања је још мало. Зато их сваки народ мора задобијати. Знање је најбоље богатство. Оно је извор свих богатстава. Тражите пре свега знања, а остало ће све доћи. Таква је објективна снага и улога знања, укратко казано.

Из нацртане улоге знања јасна је сва важност просветнообразовне улоге школе. Целокупан школски систем, узет у целини, претставља главни апарат распростирања и удубљивања знања. Искуство, накупљено вековима и многим генерацијама, предаје се сваком новом покољењу готово и тако се ослобођава, како поједино лице, тако и цело покољење од неопходности да