Učitelj

Педагогија светога Саве 337

свој пра-лик, да се у њих као у симболички лик уливају друге садржине које више за тај духовни сасуд нису.

Није ли светац Сава, монах из Свете Горе и ревнитељ речи Божје, био и симбол борбене националистичке цркве, династа, дипломата, политичар, готово витез са мачем, а не само старац са школском књигом» ИМ да ли је и то онај Сава који је живео и делао као убеђени монах и хришћанин по угледу на хришћанске “старе оце“2> Државотворни политичар великог стила» Је ли он књига или мач, реч Божја или реч људске политике или реч модерне школе о знању као моћи разума»

Ту је у питању, ваистину, један посао чишћења наслага, каснијих конструкција, један посао рашчишћавања наметнутих слојева, испод којих има да се нађе прави лик светитељев. Јер, ту, у правом лику његовом, лежаће и основна мисао његова, па и изведена мисао његова: његова „педагогија“ и његова „метафизика.“ П

Нећу додиривати овде питање о томе како су каснији људи начинили од Саве витеза национализма са мачем у руци и „политиком“ на срцу и уснама. Револуционарни. национализам ХХ века утицао је на то извртање лика и на то испуњавање страног симбола садржином која не одговара правом лику светитељевом..

То је друга тема, а овде нас занима Сава светитељ као просветитељ, као, рецимо, педагог своје земље и свог народа. И мора се одмах рећи, Сава није био просветитељ у смислу просвећења модерног. Као да се ту заменила два лика. Лик савременог просвећивања, почетни и први по величини и замаху делања био је Доситеј. И као да је постепено тај лик прелио и поклопио онај други, као да се симбол Саве испунио садржином доситејевском, а права садржина његова као да је ишчезнула.

Има два велика бекства у нашој културној историји: бекство Савино у манастир и бекство Доситејево из манастира. Оба имају велики симболички значај, али су она у савршено супротним смеровима и носе у себи потпуно супротне мисли о човеку и животу. Прво значи полазак у дисциплину духовну, у аскезу, у свет духовни и осамљенички, у царство које није од овога света и из кога се царства доноси светлост, стечена мучним и напорним подвизима христоликости, у овај метежни свет, не би ли се како просветлио том светлошћу, ту просветио у духу Христовом. Сасвим је друге природе оно друго бекство: оно је бежање из тог света духовности у коме је човек „ништи“ у један свет у коме је човек све и где човек може све. Растко је постао Сава и то остао целог свог трудног живота. Димитрије је постао Доситеј и, на прагу подвига, угаснуо и опет постао Димитрије, чаковски немирни дечак, засењен царством разума и „просвештенија“. Јарам је за њега био претежак, бреме несносиво и он се „вратио“, Онај други, Сава, носио га је целог живота, до смрти, и понављао је често у животу бекства из овог многометежног живота у мири

Учитељ 22