Učitelj

366 От. Каднер

ског, свагда су обавезни за широко сазнање и за дубоко срце. Истински велики људи морају осећати на свету велику тугу" (Злочин и казна).

Али, њима као да није стало до среће, и Ниче томе даје видног израза кад каже: „Шта ми је стало до среће!.. одавно већ не тежим ја за срећом, него тежим за делом својим“.4)

За делом својим пре свега другога ишли су сви прави и истински учитељи човечанства; за делом својим у смислу доброг, лепог, истинског мора да иде и сваки онај који жели да живи како човек треба да живи.

СЛОВЕНСКИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Чешка педагогика у првој половини ХК века)

— Од От. Каднера, професора Карлове Универзе у Прагу —

Чешка педагошка књижевност, почевши са епохом ренесанса, развијала се под непосредним утицајем Немачке, тј. педагогика долази у ред оних наука у којима се наша зависност од Немачке одржала најупорније и најдуже. Зато се у нас, каониу целој Аустрији, упочетку стручна књижевност готово једино ограничавала на упутства, методике и уџбенике означене за ниже школе, док су чисто теориска размишљања долазила на други план. Главни тон свима овим радовима, готово у целини сусређеним, како ћемо доцније видети, у неколиким листовима, стално даје „Методичка књига“ Фелбигера,~) разуме се, поново прерађена. Специјална црта чешке педагогике огледа се у томе да се појача утицај народног језика у школама, пошто је овај раније био потпуно запостављен. Доцније видећемо да се у нас врло рано појавио јак реформистички покрет у духу равноправности језика и да 1848, када је била отворена чешка „главна“ школа у Прагу под управом Амерлинга („Будеч“), можемо сматрати као границу у развићу чешке школе и педагошке књижевности. Од половине столећа хербартијанство постаје у нас званична чешка педагогика и свој доминантан значај задржава све до краја осамдесетих година. Тек пред крај Линднеровог живота (умро 1887), који је био најбољи претставник овога правца, почиње покрет против сувишног утицаја немачке педагогике уопште и хербартијанства напосе: у чешку педагошку књижевност продиру и друге туђе

У НЕ лем стр. 404.

5 Из књите: »фтибиб дбћпу редасовтку«. и

У Ј. 1. Кећасег (1724—1788), немачки педагог, био је повле укидања језуитског реда позван од стране Марије Терезије да ортанизује аустриске школе. Његова, »Ме ћодепфисћ« била је написана, У 1775 т. и преведена на чешки језик 1777. Исту је књигу у нас превео српски педагот Т. Јанковић Миријевски, први реформатор школа у Банату, а доцније у Русији, за време Катарине Велике. — Ур.