Učitelj

:378 Драг. Н. Јанковић

реној деци, без обзира на њихово расположење, саопшти извесно "одређено градиво из одређеног предмета и за одређено време!» „Да ли су овим и оваквим планом и програмом задовољени и најосновнији принципи педагошки!“ И сама. Феријер на „школске законе, на укочене програме, на грубе заједничке методе, неумитне распореде часова и на испите, који уништавају сваку индивидуалност у већини наших модерних држава“, указује као на 'опасност, која омета стварање нове школе, јер нова школа не може бити нова, ако задржимо: „старе уџбенике, старе методе вербализма и меморисања, старе програме, укратко, све старе грешке“.:) !

Сама реч „програм“ значи оно што треба да се оствари, да се уради, да се реализује. Другим речима, то је оно што је задато — то је задатак. А и овај најновији задатак, најновији на'ставни план и програм, исто кас и стари садржи исто тако одређену количину градива из одређених наставних предмета, које мора да се у одређеном времену и у одређеним разредима обради. И ништа више! У том погледу он се апсолутно не разликује од старих програма, који су се по речима С. Ј. Хесена: „преобратили у магацине свега онога, што у будућности може ученику бити од користи.““) и докле се, чак и по назорима старе, традиционалне педагогике, наставно градиво у теорији сматра само као помоћно средство за остварење главнога циља, дотле се у пракси ово наставно градиво сасвим друкчије схвата. И сва пажња, и учитеља, и деце, и родитеља, и школских власти — надзорника, уперана је једино, искључиво на то да се све наставно градиво, у целом свом обиму савлада и обради И успе ли се, да се тои постигне , онда су сви задовољни; учитељи сами себи честитају постигнути успех, а школски надзорници мирне савести деле петице, односно неповољне оцене онима, који случајно нису обрадили све градиво програмом одређено.

Ми не поричемо и не сумњамо да је и савлађивањем овога и 'оваквога наставнога плана и програма учињено и постигнуто нешто. „Не може бити ни једнога предмета, којему би човек могао поклонити пажње, а да он не би имао ма какве вредности за њега“. — вели Херберт Спенсер. „Година дана употребљена на изучавање грбова прошириће извесно поглед на старинске нарави и обичаје. Ко би на пр. изучио отстојање између појединих градова у Енглеској, дочекао би у току живота свога да му по што од тог мноштва и затреба, на пример при грађењу каквог плана за путовање“.") Јесте и савлађивањем овог и оваквог наставног плана и програма постиже се нека корист, нарочито ако је то учињено на згодан и целисходан начин; али далеко смо од тога да сматрамо да је овим школа извршила свој задатак и да је постигнут

4) Драг Н. Јанковић: „Наша просветна зграда“ — у Н. Просвети бр. 50 од 3-УП-1933 год.

5) А. Феријер: „Активна школа“ стр. ХИ.

8) С. Ј. Хесен: „Основе педагогике“ — стр. 109.

5) Херберт Спенсер: „О васпитању“ стр. 6.