Učitelj

380 Драг. Н. Јанковић

Исто тако ми се нећемо задржавати ни око питања да ли наставу народног језика ваља изводити као и до сада или је ваља преудесити што би изазвало и поремећај у самом наставном плану и програму. А та је реформа као и измена самога задатка народнога језика у народној школи неопходно потребна, а из разлога које сам раније на једном другом месту изнео.)

Једина ствар, која се код наставног плана и програма треба да истакне и подвуче, јесте похвална тежња: да се створи један бољи наставни план и програм, који би омогућио други начин рада, други наставни поступак, односно нову школу. А докле год код надлежних постоји таква тежња и таква жеља, постојаће и нада да ће се она једнога дана и остварити и да ћемо ми и уистини добити један друкчији и бољи наставни план и програм и једну друкчију, бољу и нову школу.

П

При изради новог наставног плана и програма, дакле, постојала је тежња да он буде такав да би се могао да. обради по принципима, по методи радне школе. Ову тежњу наглашује иг. Сима Јеврић у своме „Коментару“.:) И баш зато сасвим је умесно поставити питање: „Да ли је нови наставни план и програм заиста такав да омогућује стварање нове школер“

Одговор на ово питање зависи у првом реду од схватања саме нове школе, од поимања њене суштине; а баш у томе данас постоје лутања и произвољне оријентације, чији је резултат читава једна скала нових, радних, активних школа.“) Факат, пак, да данас постоји читава скала нових школа јасно доказује да само извођење наставе на неки нов, па ма и оригиналан начин, нити претставља нити може претстављати нову школу. Јер нова школа може бити само једна и она мора постати одједном. Ми се не можемо сложити ни с А. Феријером, кад овај сматра да нова, активна школа не постоји, али да постаје, и да: „оно што је она била јуче, неће више бити сутра“.3) Напротив ми, као и г. Драгољуб Бранковић, сматрамо да: „Радна школа није никакво друго издање старе, традиционалне педагогике, него сасвим нова школа с новим путевима за постигнуће новог васпитног циља“: и ми, као и г. Бранковић сматрамо да се не може „остати при старом, а ићи напред. Кад се прими ново, старо иде у неповрат. Или је радна школа са својим захтевима научно тачна, или је пак погрешна, па је као такву не треба ни калемити на стару, која је бајаги тачна“.:)

8) Драг. Н. Јанковић: „Читање и писање у основној школи“ — У „Учитељу свеска | за 1982 год 17) Сима Јеврић — пом. коментар,

>) Види „Увод у нову школу и савремену наставу“ од Д-р Влад. Спасића — Београд 1930. год.

5) А. Феријер: „Активна школа“ стр. 11,

1) Драгољуб Бранковић: „Нова педагогика и њени противници“ у „Учитељу““ за април 1984 год.