Učitelj

Велика школа и богословија у Карађорђево доба 508

Фантастичне приче као уметничке творевине стоје ван времена и народности. Као уметност она је израз опште природе човековог духа. Човек развијеног уметничког укуса с уживањем чита лепу бајку. С бајкама је сличан случај као са Христовим параболама. Оне изазивају интерес и задовољавају потребе и детета, и примитвног, и културног човека. Што бајка у животу примитивних народа заузима видно место, то није никакав разлог да је недостојна наше деце Живот деце у многоме потсећа на живот примитивног народа, код којег фантазија има исту улогу каси код деце: помаже ативирање свих духовних снага и оспособљава за успешно ступање у период реалног посматрања света и његових појава. За развијање фантазије бајка је природно средство и у раном детињству тешко се може заменити нечим другим.

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

Велика школа и богословија У Карађорђево доба — Од Жив. Ђорђевића наставника Женске учит. школе у Београду —

Током Карађорђева војевања све више се показивала потреба за писменим људима јер се преписка између Вожда и војвода, Совјета и нахија, из дана у дан умножавала. Та потреба за писменим људима нарочито се онда испољила кад је требало у земљи организовати власти и њима управљати с једнога места. Људи који би на себе примили ову функцију морали су бити добро писмени, а сем те обичне писмености требало им је и неких других знања. Још и тада се знало да: „Многа стручна Званија у Держави ишту много стручне чиновнике, који способност своју к отправленију себи наложеног званија не получавају рожденијем својим, но трудним само наставленијем (школом)“. Године 1807 добија митрополит Стратимировић из Земуна једно писмо у коме пише: „Још је сви и свакаго жива жеља да се за оправљеније послова каково више заведеније учебно подигне, гди би се млади синови србски ратника могли припремити ползу отечества послужити, како год писари и учитељи и сваког рода чиновници, у чему је сада од истине велика оскуда.“ Потреба је, дакле, била, да се сем малих школа отвори и једно велико „учебно заведеније“, у коме ће се спремати народне старешине, чиновници и наставници. И такво је заведеније отворено већ 1808 године. О томе како је постала „Велика школа“ у Београду имамо доста и поузданих података од два њена прва ђака: Вука Стефановића-Караџића и Лазара Арсенијевића-Баталаке.

Баталака пише: „У трајању у речи стојећег примирја отворена је Велика Школа у Београду. Познати наш Мван Југовић