Učitelj

Велика школа и богословија у Карађорђево доба 507

Велика школа била је подељена у три класе (течаја, разреда) и школовање у њој требало је да траје три године. Међутим, први ђаци свршили су школу у августу 1812 године, што значи да су у школи провели четири године. Баталака пише: „У Августу, по свршетку испита, 1812 године, изишли су из ове школе, по совршењу више описаних наука, седам ђака у државну службу. _ Бе лика школа живела је још само годину дана и дала још једну класу домородне интелигенције. О св. Илији 1813 године закључила је и Велика школа у Београду свој рад.

Ако је Велика школа више Југовићево него Доситејево дело, богословија је чисто Доситејево дело. МИ доиста после оснивања Велике школе недостајала је још само богословија. Мисли о оснивању богословије гаји Доситеј још од 1807 године. Из једног писма, које је војвода Петар Молер писао Доситеју, знамо да га Це и овај подрињски војвода потстицао да то учини. Молер се поносио својим духовничким пореклом, као синовац Хаџи-Рувима. Кад је 1809 године Доситеј добио од Карађорђа и Совјета на поклон једну стару турску кућу „с пространом авлијом и још пространијом баштом засађеном свакојаким воћем и лозама“, оправио је он ту кућу о своме трошку с намером да је употреби за богослоско училиште. О томе Баталака пише: „Кад ова кућа, с концем јунија 1810 сасвим, како је онда могуће било, готова буде, а Доситеј претстави Совету да је неопходимо нужно отворити и једну школу Богословску, у којој ће се синови србски спремати и за будуће свештенство и за учитеље у нормалним школама, па уједно изјави Совету и то: да је он кућу ону, која му је од правитељства поклоњена, о свом трошку за ту цел оправио, и да је он сад, као такову правитељству уступа да оно у њој више поменуту школу по жељи његовој отвори. Совет са свом патриотичњошћу овај предлог Доситејев прими, а у исто време и њему препоручи да се он постара за ту струку просвете народне доступне учитеље наћи, па ће се таковима, као и професорима Велике Школе, из касе народне сходне плате определити.“ После оваке одлуке Совјета, Доситеј одмах позва, свога старог познаника, јеромонаха Вићентија Ракића, опслужиоца српске цркве у Трсту, да му повери заснивање богословије. Овај се одазвао позиву те га ускоро видимо у Београду на овоме послу. Ракић је именован првим професором богословије са платом од 1500 дуката на годину. Поред плате уживао је и стан у школској згради. По нарочитој жељи Доситејевој Ракић је био проповедник београдске цркве.

Рад у богословији почео је почетком месеца септембра 1810 године. Немамо ближих и поузданих података о томе шта се и како предавало у тој првој богословији. Баталака каже да је трајање школе било одређено на две године и да се учила „Богословија“ и црквено појање. У јесен 1812 године четири питомца богословије рукоположени су за ђаконе. Као и све друге школе и богословија је обуставила рад у јесен 1813 године.