Učitelj

Националне особине у васпитању 517

Такво је наслеђе које добијају наша покољења. Па зар такво исто треба да предаду будућимаг Ево једне важне задаће пред васпитањем. У том погледу ми смо у много тежем положају него други народи. Код њих језик много више помаже васпитању него код нас; зато и наше бриге за његово развиће треба да буду много веће него код њих.

Наша националност у погледу језика поставља пред нас још једну велику бригу. Због наше опште назадности, ми смо принуђени да продукте савремене културе, научних и уметничких стварања, сазнајемо преко језика напредних западних народа. Да би нам приступачнији били ти културни продукти и да бисмо их приближили своме језику, потребно је да владамо са још по једним или више страних језика. Деца Немаца, Француза, Енглеза, па чак и Руса или италијанско дете у том погледу налазе се у много бољем положају од нашега детета.

Обичаји. — ИМ обичаји једнога народа исто се тако преносе на покољења. У њима се изражава један одређен начин живљења и међусобни однос људи. Од колевке дете се навикава на њихи израђује своје држање према различитим случајевима животним. Докле су народи живели својим патријархалним животом и децу нису подвргавали специјалном научном васпитању, њихове нарави и обичаји били су најбоља школа за децу. Данас, напротив, народни су у јакоме контакту — њихове нарави и обичаји подлеже промени, ослобођавају се традиција, али без довољно времена да се место старих поставе нови обичаји, нови погледи и нови ред. Ово особито важи за наш народ, јер се он налази у периоду најјачег ломљења, на почетку прекретнице ка културном животу. Нема више познатог бугарског гостопримства, не пости се, нема поклада, нема бадње вечери, суровица и хиљаде наших одличних народних обичаја. Стара зграда наших обичаја разрушена је, а силуета нове још се не види, јер развалине стоје још нерашчишћене. Тешко садашњим покољењима. Своје родитеље она виде у оскрнављењу старих обичаја, а сама нису дорасла да даду што ново. Рођена на беспућу, она продужују тумарање кроз слепо подражавање туђих нарави и обичаја и покушавају да васпоставе ред у свом животу. Покољења ће оскудевати све док се не успоставе нови односи у том погледу. Наше васпитање и ту се налази пред тешком задаћом. Задаћу коју су вршили обичаји и нарави, вршиће од сада школско васпитање. Ну, колико је оно не-

моћно у том погледу. Да закрпи старе нарави и обичаје — неће моћи; што живот разруши — школа тешко васпоставља. Да изгради основе за ново — то је за школу још теже. Само стабили-

зирање живота, чврсто установљење нових потреба и форми, помоћи ће школи да угњезди у душе покољења нарави и обичаје новога доба.

Карактер сваке нације је више или мање одређен и различан од карактера других нација. Као члан своје нације дете по наследству носи особености свога националног карактера. Ако је потребно да васпитање има на уму лична својства васпитаника, мно-